APOLITIČNOST

Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar

prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com

Apolitičnost izražava ravnodušnost pojedinaca i društvenih grupa prema politici i učešću u političkom životu. Ovo pitanje se, u poslednje vreme, definiše kao stanje ili raspoloženje i znatno privlači pažnju i političke nauke i političke prakse.

Vrlo često, maltene uvek, u sve procese su umešani razni predstavnici međunarodnih organizacija i snaga koji ovo pitanje rastežu od sprečavanja političkog uticaja, pa do glorifikacije pojedinih političkih lidera, ili kako već oni nazovu pojedince preko kojih mogu da ostvare svoje interese, zamisli i ciljeve.

Na jednostavnom primeru sistema BiH i entiteta kao sastavnica sistema možemo da sagledamo odnos prema politici, nosiocima političkih aktivnosti ali i prema pojmu apolitičnosti, koji se uglavnom zloupotrebljava za ostvarenje jednokratnih ciljeva.

Ni jedan politički subjekt  od političkih partija do svih novoa organizovanja institucija nije se udostojio da istraži zbog čega su ljudi ravnodušni, apatični, apolitični i kao takvi ne samo da su pasivni tokom donošenja političkih odluka već jednostavno i ne izlaze na izbore.

Na taj način se apolitčnošću daje legalitet (da li i legitimitet?), nosiocima u sistemu upravljanja koji sa maltene sa 25% glasova dobijenim na izborima proglašavaju apsolutne pobede. Ipak je to bliže apsurdnim rezultatima nego apsolutnim pobedama.

Na prostoru BiH (uključujući i RS i FBiH) apolitčnost ne samo da nije pozitivna kategorija već može da preraste u opasno stanje u kome se preko noći na pozicijama vlasti mogu da nađu ljudi i sistemi koji su potpuno nedostojni za realizaciju javnih, društvenih poslova. Od takvog stanja do stanja ugrožavanja bezbednosti u svim oblicima je samo mali korak.

I na kraju jedno staro pravilo s kraja devetnaestog veka „Ako se vi ne bavite politikom, politika se sigurno bavi vama“.