"Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља", поручио је 15. децембра 1914. године врховни командант Александар Карађорђевић честитајући србским војницима ослобођење државе и престонице у првој години Великог рата.

Наредба ОБр. 8676

Врховног Команданта Његовог Краљевског Височанства
Престолонаследника АЛЕКСАНДРА
свој србској војсци
за 15. децембар 1914. год. у Крагујевцу.
 

Наредба принца Александра (Увећај)

 Јунаци!

Већ се навршио пети месец како је на нашу милу Отаџбину наишао непријатељ. Истрошени у два славна али тешка рата, ми смо га ипак мушки и јуначки дочекали. И пошто смо га једном потукли на Церу и Јадру, ми смо му после толиких других крвавих али славних бојева, сада задали удар тежи од свих досадашњих. Хиљаде заробљеника, стотине топова и силна опрема војна што је од непријатеља задобисмо сведоче о његовом поразу и
нашој слави.

Јунаци!

Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља. Изагнали смо га крваве главе.

У том свечаном тренутку (када се на поноситом србском Београду вије поново победна србска застава) ја хоћу пре свега другог да испуним један дуг захвалности.

У редовима вашим, раме уз раме с вама, ратују у овом трећем рату и браћа наша коју од Турака ослободисмо. Ви сте сведоци њиховог јунаштва и њихове љубави према Отаџбини. Косовци и Вардарци, Жегљиговци и Брегалничани, Батољци и Поречани показали су се достојни своје браће Шумадинаца и Дунаваца, Подринаца и Мораваца, Тимочана и Ужичана. Показали су се достојни потомци јунака Милутинових и Душанових, што некад далеко пронеше славу србског имена и оружја.

Ја хоћу да им дам видан знак признања Отаџбине. Пред овако несумњивим доказом свога великог пожртвовања и пред тако јуначки проливеном својом крвљу за своју Србију; пред таквим стварним доказом вршења своје најтеже грађанске дужности и то са таквим одушевљењем, - Ја објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине Ослободитељке Србије. Прва редовна Народна Скупштина по закључењу мира решиће све потребне мере, те да се то потпуно и у живот уведе.

Јунаци!

Гвоздени обруч наших моћних савезника стеже се све више око нашег заједничког непријатеља. Осећајући се пред поразом и страхујући од његових тешких последица он се бори очајно али упорно. Али узалуд. Број његових војника све је мањи, а наши савезници уводе сваког дана све нове војске у борбу. Крај тој џиновској борби већ је данас јасан и ако она још није завршена.

Ми морамо још неко време вршити нашу тешку дужност и стојати уз наше велике и силне савезнике који се боре и за нас, докле они не сможде нашег заједничког непријатеља на њиховим пространим пољима, а тада ће настати мир, и то дуги мир, који ће достојно наградити жртве за нашу Велику Србију - тада ће наша Отаџбина бити много већа, силнија и срећнија но што је икада била.

 А за то ће, Витезови, Србија бити вама благодарна.

Врховни Командант Престолонаследник
Александар с. р.