Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар prota49@yahoo.com
 
 
Под појмом балканизација у политолошком смислу подразумева се стање међународних односа једног географског региона које обележава крајња расцепканост интереса и немогућност заједничког решавања спорних питања. Сам појам је настао почетком двадесетог века и кориштен је у циљу указивања  на стање односа измедју балканских народа.
 
Овај термин се и на почетку двадесетпрвог века ористи, али више у политичком „жаргону“ него у стручној терминологији, мада сама суштина није промењена од самих почетака коришћења појма. Народи који се налазе на простору балканског полуострва кроз цео двадесети век су показали да су „достојни“ и форме и суштине овог израза.
 
У савременим условима овај термин може да се користи са циљем указивања на незадовољавајуће стање унутар појединих система у региону, као и измедју постојећих система.
 
Школски пример за праћење, изучавање и објашњење појма балканизација је систем БиХ у коме се практично огледају сви облици изражавања овог термина. Немогућност договарања, тежња ка централизацији, непоштовање и омаловажавање целих нација, бескрупулозност у остваривању циљева свакодневно показује да је, у политолошком смислу, балканизација на делу у свим елементома друштвеног организовања.
 
Свему томе видан допринос дају представници медјународних организација и снага, као и поједини представници дипломатског кора у Сарајеву тако да се стиче јасан закључак да многима није стало до стабилизације, напротив.
 
Стање које се у политчком жаргону зове балканизација је врло опасно и дестабилишуће те је заиста потребно тражити решења да се оно превазидје. Једно од могућих решења је у истинитом дефинисању догадјаја, медјусобном поштовању и после тога градњи поверења. Сваки покушај мајоризације све више води у живо блато балканизације.