Несташице намирница у Русији неће бити, без обзира на летњу сушу. Што се тиче цена производа, оне су под строгом контролом владе, изјављује Дмитриј Медведев. Председник Русије је у четвртак одржао седницу президијума Државног савета, посвећену безбедности земље у погледу снабдевености намирницама.
 

Власти ће цео септембар „трести" руске регионе како би регулисале цене прехрамбене робе, обећао је окупљенима Дмитриј Медведев.

Нећемо оскудевати ни у месу, ни у млеку, ни у шећеру. Задатак влада и регионалних власти састоји се у томе да не допустимо економски неоснован пораст цена пољопривредних производа и намирница.

А онима који неосновано повисе цене бавиће се јавно тужилаштво, МУП и остали државни контролни органи, закључио је Медведев.
 

Сложену ситуацију која је настала у пољопривреди Државни савет је разматрао у Саратовској области - једном од највећих испоручилаца руског жита. Све перипетије путовања председника прати дописница „Гласа Русије" Олга Денисова.

На путовању по Оренбуршкој и Саратовској области председник проверава како се извршава раније дати задатак - праћење политике цена. Да ли је дошло до поскупљења основних намирница, Дмитриј Медведев је видео у продавницама Саратова у које је свраћао као обичан купац. Посетиоци супермаркета су потврдили да цене хлеба, млека и јаја нису порасле.
 

Безбедност у погледу снабдевености намирницама, наравно, не брине само руске власти. Заједница стручњака звони на узбуну због климатских катаклизми прошлог лета. Амерички аналитичари су израчунали да ће до 2025. године број становника у свету достићи 8 милијарди - повећаће се за 50 одсто. А то, са своје стране захтева двоструки пораст производње у пољопривреди - показатељ, који је у садашњим климатским условима, по мишљењу стручњака, недостижан.
 

Ипак, свака земља ствара своју доктрину безбедности у погледу намирница, имајући у виду демографске факторе - песимизам колега из САД-а не дели потпредседник Руске академије пољопривредних наука Владимир Фисењин. По мишљењу академика, у следећих двадесет година Русија неће имати проблема с обезбеђењем пољопривредних производа за становништво. А председник Агроиндустријског савеза Русије Иван Оболенцев истиче да временске аномалије у Русији и суседним земљама ни на који начин нису утицале на тржиште намирница.

Читава ствар је у томе да је превелик производни ресурс за који постоји ликвидна потражња. Не би требало да дође ни до каквог еуфоричног пораста цена. Проблеми светског тржиша намирница остају исти - око милијарда људи који гладују. Међутим, нажалост, потражња није платно ликвидна. Они се могу нахранити преко хуманитарних програма, али неко у сваком случају за то треба да плати. Зато нема никаквих кардиналних промена на општем светском тршжишту намирница и оне се не предвиђају.

Било како било, чињеницу да на планети расте број становника, а уједно с њим и потреба за „хлебом насушним", још нико није оповргао. И произвођачи намирница за то треба да се спремају. Научници с Берлинског универзитета излаз за пољопривреду виде у порасту приноса на површинама које се већ обрађују. Они велике наде полажу у земље с прелазном економијом - између осталог, у Русију, Украјину и Казахстан. Повећање ефикасности агрокомплекса у овим земљама је у интересу целог човечанства.