Писменост је најбољи лек. Под таквом девизом ове године се обележава Међународни дан писмености. Утврдио га је УНЕСКО 8. септембра 1966. године, како би се заједничким напорима борили са неписменошћу у свету.
 

Људско зравље, речено је на званичном сајту УНЕСКА, директно зависи од нивоа његове писмености. Истраживања изведена у 32. земље, показују да међу женама које су стекле средње образовање вероватност обавештености о ХИВ инфекцији је пет пута виша него међу неписменим представницама лепшег пола. Други пример: ниво дечије смртности много је већи ако мајка не уме ни да чита, ни да пише. Писменост је снажно средство борбе против претњи по здравље, подсетио је у свој обраћању поводом Међународног дана писмености Генерални секретар УНЕСКА Коитиро Мацура.
 

Међутим сваки пети човек на планети не уме данас ни да чита, ни да пише, а 75 милиона деце не иде у школу. Посебно осетљиве су у том смислу земље Африке јужно од Сахаре: тамо се последњих година број потпуно неписмених увећао са 133 на 163 милиона људи.
 

У Русији проблема око неписмености одавно нема: скоро сви одрасли руски грађани умеју да читају и пишу. Шта више, по подацима Међународне асоцијације оцене школског успеха, Русија се налази на челу списка 10 региона са највишим нивоом писмености. А наши десетогодишњи ученици по квалитету читања и нивоа разумевања текста проглашени су најбољим међу својим вршњацима из 45 земаља света, говори заменик директора Института за руски језик РАН Марија Каленчук.

То се у првом реду објашњава врло добром традицијом основног образовања. Ако сада ова традиција не буде сломљена због свакаквих нових утицаја, ми ћемо и даље држати то прво место. Имамо одличну основну школу. Сада је врло много разних ауторских програма за основну школу из руског, изражајног читања, што учи децу да мисле, а не да се ограничавају чисто фактографском страном школовања. И то обавезно функционише, каже Марија Каленчук.
 

Упоредо са тим учитељи примећују да се у старијим разредима писменост ученика смањује. Јер тај појам означава не само да они знају да читају и пишу, већ да при томе не праве грешке. Ова појава се врло једноставно објашњава - развојем високих технологија, појавом компјутера и интернета. Они са једне стране развијају децу, уче их самостално да траже информације и да се лако оријентишу у мноштву њих, али са друге одучавају од књиге, каже Марија Каленчук.

Постоје истраживања у разним земљама света, у првом реду у Јапану, да деца која рано савладају компјутерску писменост имају слабију обичну писменост. Развијају се сасвим другачије везе приликом перципирања текста са екрана, и текст који се не пише руком даје другачији квалитет перципирања писмене речи. Ми смо навикли на то да су раније деца много писала. То је формирало одређен однос, одређени код између говора и писања. Сада је овај код опосреднован компјутером. А то је сасвим друга ствар.
 

По мишљењу стручњака, деци у раном добу компјутер не треба да замени књигу. О томе треба да се побрину родитељи - да им читају бајке, да им показују књиге са сликама, да уче песме. Све то стоји у основи будуће писмености. Што се дете касније укључи у свет компјутера, то боље, убеђена је заменик директора Института за руски језик РАН.