Унедјељу, 12. септембра, Љеворечани и остали Васојевићи окупиће се у Лијевој Ријеци, поред цркве Светог Вазнесења (у народу познате као „Бијела Ракитина цркваЋ) да прославе славу Александра Невског. Поред Аранђеловдана, Васојевићи славе и Александра Невског и то не случајно, већ као подсјећање на знаменити бој и побједу над Турцима у првој половини 17. вијека. Свечану литургију служиће игуман острошки и епископ диоклијски Јован, а бесједе су најавили бројни виђени Васојевићи из Црне Горе и Србије. Биће то прилика да се Васојевићи још једном подсјете историје свога племена и предака који нијесу жалили своје главе у одбрани православља и крста. 

Једно вријеме у Васојевићима слава Александра Невског није се јавно прослављала, али када је материјалистичка идеологија уступила испред религије, Александар Невски је у Лијевој Ријеци засијао старим и новим сјајем. Посљедњих година све више Васојевића тога дана окупља се у Лијевој Ријеци, својој матици из које су бројне генерације отишле на све стране свијета, али нијесу заборавили на своје духовно средиште које и даље чува Бијела Ракитина црква. Она је у 17. вијеку и подигнута у спомен на побједу Васојевића, али је у наредна три вијека више пута спаљивана и обновљена. Посљедњи пут Васојевићи су трудом и молитвом обновили храм 1991. године. 

А далеке 1621. године или нешто касније, како су записали неки хроничари овога краја, на дан Александра Невског ( 30. августа по старом, односно 12. септембра по новом календару) Васојевићи, предвођени свештеником Арсенијем Ракитићем и познатим тадашњим јунацима Вуком Брајотићем и Вуком Вујотићем-Маринковићем, извојевали су побједу над војском скадарског паше Бушатлије, али и његових помагача из Пећи, Мустај-бегом Махмутбеговићем, и беговима из Плава, Гусиња и Колашина, Шабанагићем и Мушовићем. 
– Васојевићи су се уклонили из села, те су Турци без борбе пустошили и безбрижно се улогорили код цркве и у њој наложили огањ. Васојевићке чете су се улогориле у околним шумама и гудурама, па су онда у згодном моменту изненада напале свом снагом. Према пјесми ту је погинуо сам Махмутбеговић са својих 12 „пашајлијаЋ, пратилаца из гарде и посјечено је 650 турских глава, док су Васојевићи изгубили 70 мртвих и толико рањених – засписао је Радослав Вешовић и књизи „Племе ВасојевићиЋ. 
На Вешовићевим страницама записана је и народна пјесма о том догађају. У њој Махмутбеговић од попа Ракитића захтијева предају и одвођења васојевићких дјевојака у ропство, али племенски главари једногласно одговарају:" Сви смо ради часно погинути - но Турчину раја постатиЋ. Васојевићи су у то доба били малобројни и са слаби оружјем, па је против Турака морало да иде и младо и старо, а да сабље отима од Турака. 
По савјету свештеника уочи боја Васојевићи су се завјетовали да ако побиједе славе Светог Александра Невског и да ће у спомен на ту побједу подићи цркву. Од тада па до данас Васојевићи чувају спомен на Александра Невског и дају ријеч да ће чувати вјеру и племе од оних који не поштују њихово духовно православно опредјељење и српски земаљски мученички пут. 

Екипа еНовости се захваљује рођаку Милошу Шћекићу на овим дивним снимцима Васове Цркве!