„Острва преображења", „острва спасења" - тако су од давнина  називана Соловјецка острва у Белом мору, на којима се налази једна од најстаријих светих обитељи у Русији. То је Спасо-Преображенски Соловјецки мушки манастир - тврђава Православља на Руском Северу. Од 13. до 19. септембра овде се први пут одржава међународна конференција, посвећена очувању духовног и историјско-културног наслеђа Соловјецког манастира.

Временски сегмент, на који су своју пажњу усредсредили учесници конференције, обухвата пет векова - од тренутка оснивања манастира у 15. веку, до врхунца његовог развоја почетком 20. века. „Тада је Соловјецки манастир као место освећено петовековном молитвом имао посебан значај у руском животу," рекао је у интервјуу за „Глас Русије" Вјачеслав Стољаров, главни истраживач Соловјецког архипелага из Института за културно и природно наслеђе.

„Соловјецки манастир је, наравно, пре свега био светиња руског народа," каже Вјачеслав Стољаров. „Сваки православац је желео да га посети, пошто су ова места повезана с делатношћу многих поштованих светаца, посебно са сећањем на осниваче: Зосиму, Саватија и Германа Соловјецког. Човек који би овамо допутовао, могао је да се поклони преподобнима и да добије исцелење, а овакви случајеви су забележени, и да се очисти од грехова."
 

„Осим тога," наставља Вјачеслав Стољаров, од почетка 19. века у Русији је јачало схватање да су Соловки бисер руске културе. Истакнути архитектонски објекти, непоновљив иконопис, колекције рукописа - све то је историјски учинило да Соловки постану не само духовни, већ и један од културних центара Русије. Што је још занимљиво, Соловки су били центар увођења нових технологија. Манастир је, поседујући високо развијене ресурсе могао себи да дозволи огромне промене природе и привреде Беломорја. Овде је саграђен систем пловних канала, прво бродоградилиште (док с доводом воде) радио станица и хидроцентрала. Постојала је изванредна фарма с домаћинством за пример: Соловки су добијали награде на пољопривредним сајмовима у Паризу. Посебно се ценила соловјецка репа, изванредна соловјецка харинга, за царски сто испоручивала се соловјецка барска купина. Много тога је било на Соловкима почетком 20. века!
 

Међутим, 20. век је на Соловки донео чудовишне несреће. Неукротиво совјетско богоборство довело је до уништења манастирског живота, а с почетком „црвеног терора" и Стаљинових репресија, Соловјецки манастир је потпуно претворен у „Соловјецки логор специјалне намене", на којем је убијено на десетине хиљада људи. Подсећајући на ово Вјачеслав Стољаров истиче:


Совјетска власт је покушала да десакрализује Соловки, односно да свето место претвори у свој профани одраз. Опљачкане су светиње, однете су мошти, иконе, архиви и књиге, јако много вредних ствари уништио је пожар 1923. године. Међутим, на Соловкима су се сачували грандиозни храмови, остао је нетакнут историјски распоред архипелага, постоје скитови и пустиње, које се постепено могу обновити. Много онога што је однето из манастира у совјетско време данас се налази на местима која су нам позната, на пример, у московским музејима, библиотекама Санкт-Петербурга.
 

„Мислим да је сад потребно да се направи програм за повратак вредности," резимира Вјачеслав Стољаров. Јасно, не може се све вратити - то ни не треба да се ради. Међутим, на Соловке треба да буду донете макар копије икона, раритета и рукописа. Ако све то учинимо, заиста ћемо у потпуности почети да обнављамо онај необичан свет, који се налазио на Соловкима почетком 20. века, и самим тим ћемо везати прекинуту нит времена.
 

Обнова Соловка у њиховом исконском значењу одвија се већ поодавно. Од 1991. године Соловјецки манастир је поново отворена обитељ, а још од раније, од 1967. године овде ради Соловјецки музеј-национални парк. Узгред речено, данас је на челу музеја и манастира један човек - архимандрит Порфирије (Шутов), показујући пример сарадње између државе и Цркве на пољу, које често изазива дискусије, као што је међусобни однос културе и религије. По оцени оца Порфирија, „обим планираних радова је велик, али се надамо да ћемо успети, уз Божију помоћ." Тачније - да обнове Соловјецка острва тако да она постану и пуновредни објекат културног туризма и место ходочашћа православних верника с могућношћу неометаног осамљивања.