Антиисламска провокација пастора из Флориде Терија Џонса била је искушење не само за Америку. Проповеди пастора нису протекле без последица, мада је он сам у последњем тренутку одустао од идеје спаљивања Корана 11. септембра.
 

Преподобни Џонс, наравно, зауслужио је звање провокатора, али не само у политичком, колико у „медицинском" смислу.
 

Доктори знају да се понекада злоћудна болест крије у организму и живи у њему скривена годинама. Такав латентни ток болести човека или друштва врло је опасан и може да доведе до трагичног резултата. Како би се болест открила у стадијуму када још може да се лечи, понекада ју је потребно испровоцирати. И у том смислу провокација Џонса учинила је своје.
 

На неке болести цивилизовано друштво је дужно да се периодично проверава. Као такву болест можемо да наведемо ксенофобију (и као једну од њених појава религиозну нетрпељивост), али не само то. Ради се о томе што сваки социјални систем, сваки цивилизовани модел, да ли у размерама државе, заједнице држава, читавог света, мора да поседује оно што се у техници назива енглеским термином „foolproof" - заштита од будала. Друштвено здање као свеукупност односа међу љидима, њихова сагласност да живе по одређеним правилима, треба да поседује резерву стабилности. Ако је испад усамљеног безумника у стању да изазове у том здању опасну резонансу, треба мислити и нешто предузимати, треба ојачати заштиту. Такав је још један очигледан и важан резултат „провокације Џонса".
 

Истичући паролу „Одржаћемо 11. септембра Међународни дан спаљивања Курана!", Тери Џонс је, наравно, рачунао на друштвену подршку, сањао да окупи масе присталица. Ипак такве масе се нису окупиле. И још пре него што је пастор одустао од своје намере, позвавши следбенике да учине исто, било је јасно да је број добровољних потпаљивача Курана никакав. И то је такође важан резултат изведеног „стрес-теста".
 

Подршка неколико десетина маргиналаца, са једне стране, колосалан друштвени притисак са друге, претње са треће - ево шта је Тери Џонс добио. И ако претње исламиста храброг инатџију нису уплашиле, осуду суграђана његова америчка душа није издржала.
 

Провокација, између осталог, није дала само добре резултате. Она је показала и то како може да одјекне изречена реч. Семе које је посејао Џонс, даје клицу, независно од тога што је сам иницијатор акције у последњем тренутку одустао од њеног одржавања. У САД неки следбеници пастора ипак су извршили 11. септембра јавно спаљивање Курана.
 

Ова дејства су одјекнула на другој страни планете, у немирним индијским државама Пенџаб и Кашмир. У првој су гневни муслимани напали једину хришћанску цркву у граду, у другом спалили хришћанску школу. Битан детаљ: саопштава се да је регион Малеркотла, где је пострадала црква, једино место у Пенџабу где се од 1947. године очувао међуконфесионални мир. А шта ће сада бити тамо, после пропведи пастора из Флориде?