Покушаји увећања напетости нс Арктику неће имати перспективе. Ово је изјавио специјални предтавник председника РФ за међународну сарадњу на Арктику и Антарктику Артур Чилингаров у Бриселу на конференцији парламентараца земаља Арктичког региона у Европском парламенту.
 

Познати поларни истраживач је одбацио тврдњу да је спуштање батискафа на дубину од 4,5 километара у тачки Северног пола и постављање руске заставе, што је Русија извела 2007. године, били политичка акција. То је било научно откриће, истакао је он и позвао остале еземље Арктичког региона да прате пример Русије.
 

Тренутно руска геолошка експедиција на Арктику врши сондирање океанског дна са палубе брода на електрични погон Академик Фјодоров. Истраживања се изводе у оквиру акционог плана за аргуметновање руске пријаве за потврђивање спољне границе епиконтиненталног пјаса у Северном Леденом океану. Она ће бити упућена у одговарајућу комисију УН.
 

На Арктику је оштра конкуренција држава за право коришћења епиконтиненталног појаса са његовим неисцрпним ресурсима. У њу осим Русије укључиле су се активно и друге поларне државе - САД, Канада, Норвешка и Данска. Интересовање за регион испољавају и земље које немају са Арктиком океанске границе - Исланд, Шведска и Финска. Кина је отовирла истраживачку станицу на Шпицбергену.
 

О шансама Русије да пријаву позитивно размотри Комисија УН за епиконтинентални појас размишља експерт за међународно поморско право Анатолиј Колодкин.

Комисија УН је у својим препорукама указала да је Русија дужна да представи убедљивије и веродостоније податке о томе да су подводни гребен Ломоносова и успон Мендељејева природни наставак руског епиконтиненталног појаса у Сибиру. Зато се сада изводи серија експедиција и истраживања, чији резултати треба да убеде чланове комисије да је то дно продужетак сибирске континенталне платформе.
 

Анатолиј Колодкин сматра маловероватним могуће конфликте Русије са другим арктичким земљама у случају задовољења пријаве Комисије УН за епиконтинентални појас.

Да предпоставимо, она ће се сложити са нама, тада ћемо поставити границу епиконтиненталног појаса. У Конвенцији УН о поморском праву речено је да је ова граница коначна. Тачније обавезујућа не само за Русију, Норвешку, САД, већ и за све треће државе. Нико не може без сагласности приобалских држава, између осталог и Русија да дође тамо и да користи природне ресурсе.
 

Сада је површина спорних простора између Русије и суседних арктичких држава приближно 200 хиљада квадратних километара. У границама тамошњег епиконтиненталног појаса перспективног за експлуатацију нафте и гаса може да се налази преко 2% светских резерви ових ресурса.