Историјски пробој у односима Русије и Норвешке - тако су већ назвали у среду потписан договор између две земље. Руски председник Дмитриј Медведев и норвешки премијер Јене Столтенберг парафирали су споразум о разграничењу морског пространства и сарадњи у Баранцовом мору. Из Мурманска извештава наш дописник Олга Денисова.

Питање разграничења епиконтиненталног појаса у Баренцовом мору било је решено у априлу ове године у току посете руског лидера Норвешкој. Спорном се сматрала територија од 175 хиљада квадратних километара - а то је 12% читавог Баренцовом мора. Русија и Норвешка поделиле су ту област једнако.
 

Споразум постигнут после 40-годишњих преговора омогућава између осталог да се укине мораторијум на експлоатацију нафтних и гасних налазишта арктичког епиконтиненталног појаса. Осим тога, спорне територије, коначно, ући ће у међунродни правни простор, истакао је у интервјуу за Глас Русије политиколог Дмитриј Орешкин.

У перспективи имамо врло добре могућности експлуатације Северног поморског пута. Он је два пута краћи него из Европе у Азију преко Суецког канала или око Африке. Јасно је да је то повољно. Имамо право на зону од 200 миља. И граница је велики део арктичког епиконтиненталног појаса, где леже потенцијалне резерве нафте и гаса.
 

Интересовање за освајање арктичке зоне у последње време испољава све више држава. То је повезано са глобалним променама климе - звахљајући загревању отварају се не само нове могућности за редовно бродарство у региону, већ и приступ сировинама. Спорна питања треба да регулише Арктички савет, у који улази 8 земаља. Ипак за сада се не може говорити о некаквом јединству учесника организације. На пример, канадски министар иностраних послова Лоуренс Кенон у среду је изјавио да Отава истиче додатна права на арктички епиконтинентални појас. Тако да ситуација у региону захтева сталну пажњу. Нису ни из далека све земље које су заинтересоване за поделу арктичког епиконтиненталног појаса изанитерсоване од праксе војног притиска, сматра председник Академије за геополитчке проблеме Леонид Ивашов.

Русија треба пажљиво да прати стратешку ситауцију, да даје предлоге о регулисању делатности војно-поморских снага у региону. Данас се може говорити да је процес мирног освајања Арктика покренут. Али даље ћемо да видимо да ли ће договор бити постигнут, или ће стране ипак прибегавати војном притиску, што је последњих година већ назначено.

У сваком случају после дугих бескорисних спорова земље Арктичког региона чине прве кораке у сусрет једне другима. Како истичу у Кремљу, Москва и Осло су показали да сви спорови о Арктику треба да се решавају путем преговора и на основу норми међународног права. Начичкати у северним морима борбене бродове и војне базе није излаз. Како показује историја, мали инцидент у таквој ситуацији може да доведе до глобалног конфликта, у којем тешко да ће неко победити. Желимо да верујемо да и западни партнери то схватају. У сваком случају, канадски министар, који је изјавио нове претензије на арктички епиконтинентални појас, признао је: Отава неће одсутати од предаје заједничке пријаве са Москвом у УН. Мудра одлука.