Сада руски мушкарци који не желе да се петљају са женама могу да добију дете и да остану нежење. Све што је потребно јесте сурогатна мајка, донорска јајна ћелија и милион рубаља - 25 хиљада евра. Одлуку о регистрацији детета рођеног на тај начин први пут је донео суд Москве: у рубрици „мајка" дете ће имати црту.
 

За последњих 5 година у Русији се родило 46 деце, рођено од сурогатних мајки за усамљене очеве. Већина живи у околини Москве, у окружењу дадиља и бака, иза високих ограда котеџа. По статистици, усамљени отац у Русији је мушкарац до 40 година који није ожењен, са високим образовањем, једним или више факултета, има свој бизнис, врло је ситуиран. Његови мотиви су болно искуство родитељског развода, страх да су женама од њега потребне само паре, нежеља да се тражи партнер због узраста или особине карактера, објашњава директор Московског центра за практичну психологију Сергеј Кључников.

Мушкарци који се одлучују на то да добију дете преко сурогатне мајке, оправдавају се разним разлозима и околностима. Можда се они плаше жена и поделе деце приликом развода, када дете остаје са мајком. Јасна је њихова жеља да добију потомство макар на такав начин, али колико су они далековиди у својој одлуци? Чисто правно таквом оцу неће бити лако. И чисто психолошки, то што је дете лишено мајке ствара додатни проблем по дете.
 

Изгледа да код мушкараца који доносе такву одлуку на првом месту стоји питање наследства, а не деце, каже руководилац лабораторије за породичну политику Института за породицу и васпитање Оксана Кучмаева.

Говорећи о породици, где једини васпитач постаје тата, прво што пада на памет је задовољавање сопствених родитељских интереса. Јер у многим случајевима такву одлуку тате доносе зато што не желе да троше снагу и време на изградњу односа са женом, на стварање породице, уважавање интереса другог човека. Брине их и питање власништва. Превладвање сопствених животних стратегија, често економских, ставља се у први план.
 

Између осталог, решавање економских проблема такође је стајало под знаком питања. Усамљеном мушкарцу је прилично тешко да роди дете без мајке. Потребан је у крајњој линији женски скуп хромозома и сама жена, која може да носи дете. Зато репродуктивни програм усамљеног мушкарца који хоће да постане отац сурогатно материнство у споју са донорском јајном ћелијом. При томе сурогатна мајка, која се одрицала детета још пре рођења, обавезно је уписивана у његову крштеницу. Тачније постајала је правно мајка новорођенчета са правом на алиментацију. Не баш млади и богати очеви морали су да се нервирају за судбину наследства и наследника, ослањајући се на поштење правне маме. Сада, после невиђене одлуке московског суда који региструје дете без мајке, и ове бојазни се могу одбацити. Непромењена је остала морална страна питања, сматра професор Московске духовне академије ђакон Андреј Кураев.

Независно од тога какви ће се доносити закони, етички став цркве остаје непромењен: сурогатно матерниство је неприхватљиво. Она веза која се образује између детета и мајке која га носи, није просто физиолошка, већ и психолошка и духовна. Њено раскидање сматрамо нечовечним. Такође сматрамо да је недопустиво добијати новац за одустајање од сопственог детета. Тачније овде постоје две противприродне ствари, то је сигурно. Не сме се ломити оно што је у нама заложио Творац, да би се угодило суманитим новим богаташима.
 

За сада самохрани очеви у Русији нису потврђени законом, мада је позитивна одлука суда означила бар нову тенденцију у руском друштву. Између осталог, питање има ли смисла увећавати број непотпуних породица остаје отворено. Данас их у Русији има 9 милиона, при томе у два и по милиона њих децу васпитавају очеви сами. То постаје нормално. На крају крајева тата није обавезно лош васпитач, као што ни мама није обавезно добар. Многи социолози криве за ту појаву феминизам. Жене које траже једнака права са мушкарцима приморане су да поделе право да буду главни родитељ.