Залихе нафте, гаса, уранијума при данашњој потрошњи човечанству ће бити довољне за једно пар векова. Затим може да настане енергетска глад, ако не почне развијање  технологија ради коришћења извора енергије који се обнављају. То је мишљење учесника Светског енергетског конгреса, одржаног ове недеље у Монтреалу.

Курс на прелаз од угљеводоничког горива алтернативним изворима енергије објављен је у многим земљама. Већ данас око 30 одсто светске потрошње спада у енергију ветра, сунца, воде. Још један правац је биолошко гориво. Данашње доста високе цене енергената натерале су земље за активније разраде, - каже председник Савеза нафтогасоиндустријалаца Генадиј Шмаљ.

Повећање цена нафте, а чак и данашња цена 70 до 80 долара за барел добро стимулишу развој алтернативних  извора енергије, између осталих, биолошког горива. Мада нисам присталица тога  да користимо жито, кукуруз или друге намирнице да би добили биолошко гориво, јер у свету има велики број људи који гладују, треба прво њих нахранити. Међутим, могу бити искоришћени биљни остаци, отпаци дрвне индустрије. Такве технологије у Русији постоје.

За разлику од САД и Европе, где биоетанол производе од жита, шећера, семенки, у Русији се производи биолошко гориво такозване друге генерације. То је биобутанол који се прави од пропиљака, тресета, сламе, дрвених струготина. Такав прилаз не само доприноси коришћењу пољопривредних производа за праву намену, већ и помаже у решавању проблема утилизације непрерађених отпадака.

Пионир је у тој области руска компанија Корпорација Биотехнологије. Сама производња биолошког горива од непрехрамбене масе је већ уходана, основни задатак је да она буде рентабилна, - каже заменик генералног директора Корпорације Биотехнологије Константин Дијесперов.

Довољно је тешко добити течно биолошко гориво од непрехрамбених отпадака. Иначе је то само први корак. Други је корак – добити неопходно за јефтин новац, да би то било економски целисходно.  То је тежак задатак, за сада он није решен.

Гориво за аутомобиле, произведено од пропиљка или прехрамбених отпадака, није утопија. Ко зна - можда ће за неколико година оно бити обично, као и данашњи бензин?