Раст цена жита угрожава светску прехрамбену безбедност. То је закључак експерата Прехрамбене и пољопривредне организације УН  (ФАО). Једном у току две године они се окупљају у Риму ради разматрања проблема приступачности свима и увек намитрница, неопходних за активан и здрав живот. Овог пута је седница била ванредна и посвећена ситуацији на светском тржишту жита.

 Светске цене житарица ће и даље расти. У последњим рефератима стручњака ФАО се помиње да  без обзира на  битне губитке летине због суше, ситуација са залихама жита у свету не изазива забринутост. Међутим, у САД-у цена жита се повећала двоструко у односу на  септембар протекле године, у Европи тај скок износи 80 одсто.

Низ експерата је повезало раст цене жита са одлуком Русије да привремено забрани извоз свог жита у иностранство. Председник Комитета за аграрна питања Државне думе РФ Валентин Денисов је потпуно негирао те претпоставке.

Увођење ембарга за извоз жита од стране Русије је последица унутрашњих потреба и проблема земље. То не значи да се Русија наредних година неће вратити на светско тржиште. За сада Русија нема јаки положај на светском прехрамбеном тржишту, али су тенденције развоја пољопривредног комплекса последњих година натерале конкуренте да се боје Русије.

Према мишлењу Валентина Денисова, покушаји да се корен зла нађе у политици Русије у вези са житом крије намеру не само оклеветати Русију већ и одвлачити пажњу светске заједнице од озбиљнијег проблема. У свету се повећавају цене не само жита, већ и практично свих намирница.

Хлеб, месо, јаја, уље – за све се данас плаћа више него у пролеће ове године. Земљама-увозницима је гарантован напад на буџет. Још горе ће проћи сиромашне земље, где се прехрнамбени  програм решава на рачун међународних дотација. Између осталих, у Мозамбику су већ почели масовни нереди, које је испровоцирала опасност од глади због повећања цена  намирница.

 Мада објективних разлога за битно поскупљење намирница у свету нема, али је чињеница присутна. Екеспертима ФАО  предстоји да разраде не само механизме заштите од наглих промена цена у случају климатских катаклизама, већ нађу резерве за отклањање опасности глади у земљама у развоју.