Закон којим се проширује сфера примене руског језика у Украјини изнет је на разматрање Врховне Раде. Већина украјинских грађана код куће говори руски. Ипак рускофонско становништво не може слободно да користи матерњи језик у образовању, информисању, у социјалним и државним установама.
 

Партија региона, када је ишла на парламентарне изборе, и њен лидер Виктор Јанукович, када је ишао на председничке изборе, обећавали су својим бирачима да ће учинити руски другим службеним језиком у Украјини. То би било праведно и одговарало би европском погледу на проблем.
 

На пример, у Финској два државна језика - фински и шведски, мада последњим говори свега 5% становништва. Таква уставна ситуација условљена је не само постојањем шведске националне и језичке мањине, већ и историјском традицијом: вековима Финска је била део Шведске краљевине, Финци и Швеђани су живели раме уз раме.
 

У Швајцарској, која је у многим погледима узорна европска земља, четири су званична језика. И опет, не само по броју највећих етно-лингвистичких група, већ и по историјским разлозима. Ова држава састављена је као скуп четири народа и области које су насељавали. Зато је језик ретороманаца, којих је свега 1% становништва, исто тако државни као и немачки, којим говори 65%.
 

У Украјини постоје сви наведени разлози за објективни билингвизам. Ова земља је неколико векова била део Русије, Руси и Украјинци вековима живе раме уз раме. И пошто у Украјини више од половине становништва говори руски, поставља се питање могу ли се они уопште именовати језичком мањином. Ипак они имају мање права него шведска мањина у Финског или ретороманска у Швајцарској. Положај руског језика у балтичким земљама и Молдавији такође не одговара европским нормама, убеђен је шеф Фонда за ефективну политику Кирил Танаев.
 

Са тачке гледишта одговарања европским нормама и принципима ситуација у руском језику тешко да се може прогласити нормалном. Зато што у тим земљама држава води јасну политику истискивања руског језика из сфере комуникације и замене руског националним. Неусмњиво то се дешава са руским у земљама Балтика, што се дешава сада са руским у Молдавији, што се чинило са руским у Украјини, представља кршење грађанских права. Зато што грађани треба да имају могућност да се изјашњавају на оном језику који знају, на који су навикли, који је за њих згодан. И насилно усађивање националних језика је нецивилизован, варарски прилаз.
 

У Украјини ову неправду треба делимично да исправи закон који предлаже Партија региона. И мада није реч о давању руском језику статуса другог званичног, већ само о проширењу сфере његове примене, националисти и наранџасти обећавају да ће пружити отпор нацрту закона. Њихова логика може се описати отприлике овако: није важно што могу да говорим украјински, најважније је да свим осталим буде забрањено да говоре руски.