Посетиоци Петог фестивала науке у Москви могли су да присуствују многим занимљивим предавањима и изложбама на више локација широм града од 8. до 10. октобра.
 

Ове године десетине факултета, института, музеја и научних центара из разних делова Русије заједно су употпуњавали програм фестивала. Како наводе организатори, програм је намењен свима - и младима и представницима старијег поколења.
 

Ректор Московског универзитета Виктор Садовничиј сматра да је главни задатак фестивала да пробуди интересовање ка науци, научним открићима и њиховој примени.
 

Екскурзије по музејима, изложбе научно -техничких открића, конкурси и представљања разних факултета само су део тродневног програма који је посетило више десетина хиљада људи.
 

Главни скуп дешавања био је у Фундаменталној библиотеци Московског универзитета, где смо могли да сазнамо нешто о развоју генетике, о последицама климатских промена, о могућностима примене лесера... Поред тога, организована су разна дешавања широм града. На пример, у Државном астрономском институту „Шернберг" могли смо да посматрамо небескa тела помоћу робота-телескопа који су интернетом повезани са другим обзерваторијама.
 

Први овакав празник науке у Москви организован је 2006. и од тада се одржава сваке године, те достиже међународни ниво. Ова традиција започета је у 19. веку у Британији, а сада постоји много сличних манифестација широм света.
 

Не само да оваква дешавања имају образовни карактер, већ отварају врата широкој аудиторији и упућују људе на достигнућа и могућности науке. Ова манифестација упознаје младе са науком, али и подстиче таленат посетилаца.
 

Горан Бреговић је, између осталог, ове године био ангажован да компонује музику за песму која је представљала Србију на Евровизији, затим је имао  најзапаженији концерт на овогодишњем Сабору трубача у Гучи, а 15. октобра ће заједно са Оркестром за свадбе и сахране посетити Москву.
 

Бреговић је у марту напунио 60 година и тим поводом биће представљен његов јубилејни програм «Најбоље од Горана Бреговића». Извођење најзапаженијих песама насталих у последњих 20 година пратиће мушки хор «Пересвет» (превелико осветљење) из Русије и велики оркестар.
 

Словенска турнеја је добила такав назив не само због љубави према свему рускоме. Бреговић је пореклом из Босне, а својом отаџбином сматра Југославију. Поред значаја и популарности које је стекао као члан групе Бијело дугме, сарађивао је са режисером Емиром Кустурицом и многима другима.
 

Треба издвојити од 1000 до 15 000 рубаља, тачније од 2500 до 37 000 динара за концерт овог изванредног музичара који ће се одржати у Крокус Сити Холу за свега пар дана.

Идеју о серији филмова „Градови љубави" осмислио је француски продуцент Емануел Бенбихи како би се осликала универзалност љубави у градовима широм света. Као прво разрешење ове замисли, 2006. године је изашао филм „Париз, волим те", а затим 2009. „Њујорк, волим те". Планирају се и филмови из Шангаја, Рија де Жанеира, Јерусалима и Венеције, а недавно је приказана верзија из Москве.
 

Филм „Париз, волим те" састоји се из 18 љубавних прича, и свака од њих смештена је у различит део града, свака траје 5 минута и свака има свог режисера, сценаристу и глумце. Премијера овог филма била је у мају 2006. на Међународном фестивалу у Кану.
 

Филм «Њујорк, волим те» уследио је као наставак ове серије, први пут је приказан у октобру 2009.  Сачињен је од 10 различитих прича које потписују различити аутори.
 

У септембру ове године смо имали прилику да видимо и како је у 18 руских новела приказана љубав према Москви. 18 разних прича о односима међу људима, о сусретима и растанцима, о губицима и успесима обједињено је у филм „Москва, волим те".
 

Режисери који учествују у оваквом пројекту имају потпуну стваралачку слободу, широк избор стилова и жанрова, све док прате главног јунака, а то је сам град у којем се снима. Неке приче се завршавају прилично отворено, остављају јачи или слабији утисак, али већину, без сумње, чине врсне минијатуре. У нади да ће пројекат обухватати и друге градове, очекујемо остала разрешења.