Заједно под противракетни штит, Русији је време да буде у НАТО-у - ове две теме чешће од других се чују данас у светским медијима који коментаришу резултате састанка министара иностраних послова и одбране свих 28 земаља чланица алијансе одржан у Бриселу. Овај прилично угледан форум био је посвећен углавном разматрању нове стратешке концепције блока, која треба да буде усвојена на новембарском самиту у Лисабону. Али управо о томе, о најважнијој теми говори се ових дана много мање.
 

Верноватно не треба тражити посебне тајне у оваквом осветљавању бриселског састанка. И први и други наведени аспекти - тачније стварање европске ПРО и увлачење Русије у алијансу садрже тобоже новину и конкретику. Идеју пуноправног чланства Русије у алијанси исказао је ових дана бивши немачки министар одбране, сада војни експерт ХДС Фолкер Руе на страницама Рајнише Пост. Предлог је заиста конкретан, али, авај, уопште није нов. О томе какви су проблеми са тим везани говорило се много пута.
 

Исто тако конкретно, у крајњој линији споља, изгледа и предлог који је изрекао генерални секретар НАТО-а да се заједно са Русијом створи европски противракетни штит. Поље за експертске оцене и прогнозе овде је такође врло широко. Невоља је у томе, како су више пута говорили и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, и стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин, што Москва за сада не може сасвим јасно да представи у чему јој нуде да учествује. По речима Рогозина, има се у виду стварање противракетног штита од Ванкувера до Владовостока. То би повезало систем глобалне ПРО САД са системом НАТО ПРО и националним системима, укључујући руски. Али опет о конкретним детаљима за сада нема речи.
 

А шта са главним - са будућом обновљеном стратегијом Северноатлантске алијансе? Неће ли говорећи о резултатима министарског састанка, пасти на памет фраза из познате басне руског песника Ивана Крилова: Слона нисам ни приметио? Како је приметио аустријски Дер Штандард, зна се да нова концепција алијансе садржи 11 страница. Зна се да је генерални секретар који се занима за Интернет саопштио да убудуће НАТО намерава да ратује и у киберпростору. Тачније, хакерски напади ће бити изједначени са војном агресијом. А шта је на осталих 10 страна концепције? А то је, како је приметио за лист један од дипломата из НАТО штаба, најстрожа тајна.

Одговорни уредник листа Независни војни преглед и познати војни експерт Виктор Литовкин расположен је песимистички.
 

За сада видим само речи упућене Русији о тежњи да се она укључи у ствари евро-атлантске заједнице, каже експерт. Али реални поступци се не виде. Позивајући на стварање заједничког система ПРО, генерални секретар алијансе каже да ће америчко нуклеарно оружје остати на територији НАТО-а. Зашто, ако чланови НАТО-а Француска и Велика Британија имају своје нуклеарно наоружање? Значи, америчко ће бити намењено за заплашивање Русије. НАТО до данас није осудио агресију Грузије против Јужне Осетије. Постоје и многе друге ствари које показују да НАТО на речима покушава да мења, али реално то не чини.
 

По речима поменутог аустријског Дер Штандард, компјутерски термин НАТО-3.0 који је лансирао Расмусен ушао је већ у политичку праксу. Реч је о некаквом трећем моделу алијансе. Прва два су се односила на епоху хладног рата у периоду после пада Берлинског зида. Али да ли нова екстравагантна реч носи заиста новину стратегији блока? И да ли ће она помоћи да се изгладе све веће унутрашње противречности, између осталог по питању нуклеарног разоружања и учешћа у авганистанској мисији? Немачки Јунге Велт изразио је ових дана опаску да у Лисабону гора може да роди миша. Шта да се ради, и то може бити. Мада ову алијанси нико, по свему судећи, не жели.