Екстерно заседање Минхенске конференције завршило је свој рад у Москви. Пред одлазак са његовим учесницима састао се председник Русије Дмитриј Медведев. Разматрани су пре свега односи Русије и Европе. И како је изјавио на састанку шеф државе ово питање је један од приоритета у руској спољној политици.
 

За време састанка страни политичари и експерти су стигли да разговарају са Дмитријем Медведовом о проблемима јачања контроле над наоружањем и распростирањем нуклеарног наоружања, о последицама светске финансијско-економске кеизе. И, наравно, о иницијативи председника Русије о новом договору о европској безбедности. Ево шта је о томе рекао Дмитриј Медведев.
 

Идеја европске безбедности и нових споразума у тој сфери не прати уске циљеве. Схватамо колико је тешко за многе државе да је прихвате. Али мени се чини да у њој постоји бар једна позитивна компонента, коју за сада још нико није успео да оповргне. Она се састоји у томе да је безбедност у актуелном свету јединствена, и ако се озбиљно њоме позабавимо, немогуће је осигурати безбедност једне државе на рачун друге, једног блока на рачун конфронтације са другим блоком или са другим земљама. Свет је толико глобалан да не опрашта такве заблуде.
 

Разуме се, говорећи о новој архитектури безбедности, питање стварања европске ПРО избија у први план. Пр чему, по мишљењу шефа Минхенске конференције Волфганга Ишингера, то је пре свега политичко питање. И његово решавање директно зависи од поверења између Русије и Запада. Такав заједнички пројекат, уверени су експерти конференције, сасвим је могућ. Ипак његова реализација, баш као и идеја новог договора о безбедност, за сада остаје предмет за дискусију.
 

Дмитриј Медведев иступа са предлогом да се осигура такав механизам подршке мира у Европи да ни једна држава или међународна организација немају монопол за осигурање безбедности. Данас она носи фрагментарни карактер, пошто је разне земље виде на разне начине.
 

Ипак НАТО не види неопходност склапања новог, правно обавезујућег документа, у којем ће бити фиксирана принципијално нова, недељива структура европске безбедности. Мада, шеф НАТО-а Андрес Фог Расмусен изјашњава се за сарадњу са Русијом у сфери ПРО. Испада да са једне стране руководство НАТО-а не пристаје на компромис, а са друге декларише тежњу ка зближабању.
 

САД су сигурне да ће на предстојећем самиту НАТО-а његови учесници званично одобрити пројекат формирања колективног система ПРО. Ипак једна је ствар ако глобални кишобран буде повољан и Европи, и Русији, и САД, а сасвим друга ако јачање стратешког пристуства на европском континенту Бела кућа и даље буде прихватала само као гаранцију безбедности самих САД.
 

Тако да усаглашавање ставова о кишобрану безбедности на самиту у Лисабону, у којем ће учествовати председник Русије, не обећава да ће бити лако.
 

За време конференције за штампу у француском Довилу руски лидер је изјавио да ће Русија дати одговор о могућем придруживању глобалном систему ПРО тек после детаљизације НАТО предлога. За сада је став Алијансе по том питању магловит. Ипак сама чињеница присуства председника Медведева на састанку у Лисабону показује намеру Москве да тражи компромисна решења и да јача односе за Западом.