Русија је увећала захтеве у тужби против Бугарске. Сада штету због одустајања бугарске Националне енергетске компаније од финансирања изградње нуклеарне централе у близини града Белене руски концерн Атомстројекспорт оцењује на милијарду евра. Без обзира на обавезе које је преузела Национална електрична компанија, Бугарске предкризне 2008. године у јулу месецу, фирма је престала да финасира изграду централе у јануару прошле године.

Преко арбитражног суда при Међународној трговинској комори у Паризу Атомстројекспорт је затражио од бугарске фирме да исплати дуг од 58 милиона евра. Овај дуг се појавио због непоштовања распореда уплата од стране бугарске фирме. Ипак уместо да реши питање мирним путем, Софија је предала противтужбу. По мишљењу аналитичара Инвесткафеа Константина Марченка, управо у контексту погоршања односа две земље Атомстројекспрот је и решио да значајно увећа суму оштете.

- Прва тужба руске стране је била предата на лето 2011. године. Тада је то била прелиминарна тужба, која је подразумевала извесно ревидирање захтева. Али бугарска страна је предала проиттужбу на исту суму, што је усијало напетост по датом питању и тако је на крају коначна сума тужбе руске стране била израчуната максимално строго у погледу Бугарске.

Треба истаћи да је предмет спора била не само задуженост Бугарске, већ и питање цене нуклеарне централе. Руска страна је понудила цену од 6 милијарди 300 милиона евра. Ипак бугарска корпорација ју је назвала неприхватљивом. Између осталог, по мишљењу експерата, главни узрок неслагања по питању централе Белене јесте промена бугарског руководства. Уговор за изградњу нуклеарне централе Белене од два блока снаге 2 гигавата био је потписан за време владе левог цнетра Сергеја Станишева. Ипак десна странка Бојка Борисова је одустала од тог пројекта. На такав корак нове власти су се решиле без обзира на то што је Атомстројекспорт предложио Националној електричној компанији Бугарске значајне финансијске олакшице, између осталог солидни кредит. Мишљење Константина Марченка.

- Према званичној верзији, вредност централе је врло велика за буџет земље и држава не може да финасира ту изградњу, мада је Росатом предлагао да у потпуности финансира изградњу, пруживши кредит бугарској страни. На тај начин може се са сигурношћу говорити да је то политичка одлука.

Треба истаћи да бугарско ставновништво дејства своје владе у погледу нуклеарне централе Белене не одобрава. У априлу ове године у граду Плевни, недалеко од Белена, одржене су акције протеста које су тражиле обновеу изградње централе. По мишљењу аналитичара, у контексту увећања вредности тубже са руске стране, конфликт може да се заоштри, што може да провоцира нови талас незадовољства бугарских грађана.