Прехлада „цури“ када тело не плаче.
Бол у грлу „зачепи“ када не можеш да саопштиш тугу.
Стомак „пече“ када бес не успева да изађе.
Дијабетес „напада“ када усамљеност боли.telo
Тело „се гоји“ када незадовољство тишти.
Главобоља „притиска“ када расту сумње.
Срце „попушта“ кад је смисао живота исцрпљен.
Груди „притискају“ кад понос поробљава.
Притисак „расте“ кад страх заробљава.
Неурозе „паралишу“ када унутрашње дете тиранише.
Грозница „загрева“ када одбране експлоатишу границе имунитета.
Колена „боле“ кад се твој понос не сагиње.
Рак „убија“ када се умориш од живота.
Болест те обавештава кад погрешиш пут.
