Антологијски наступ Дилана у Арени

Рокенрол икона Боб Дилан и његов пратећи бенд одржали су у Београдској Арени један од најбољих концерата у историји српске престонице.

Боб Дилан, на прагу седамдесете године живота, као младић свирао је и певао скоро 110 минута, а фантастичан пратећи бенд у којем је прва звезда и овога пута био фасцинантни гитариста Чарли Секстон омогућио му је да се публици у Арени - концерту је присуствовало око 12.000 људи - представи у најбољем издању.

Концерт је почео у 20:45х најавом са разгласа, а прва песма била је легендарна "Rainy Day Women# 12 & 35". Током следећих сат ипо смењивале су се старе и новије песме, често са значајно промењеним аранжманима, али увек моћне, страсне и ефектне.

Пратећи бенд је маестрално пратио "рокенрол месију", а поред Секстона ту су били Стју Кимбел, басиста Тони Гарније, бубњар Џорџ Ресели и мултиинструменталиста Дони Херон. Свирали су бројне гитаре плус педал-стил, бас и контрабас, клавир, виолину, трубу, усну хармонику...

Врхунци концерта били су бројни: "Masters Of War" је наишао на бурну реакцију публике, баш као и "Cold Irons Bound", "Forgetful Heart", "Highway 61 Revisited," Not Dark Yet", надахнута "Workingman's Blues" или за крај официјелног дела концерта рокенрол поема "Баллад Оф А Тхин Ман".

На бис Дилан је извео једну од својих најпознатијих песама - некада генерацијску химну "Лике А Роллинг Стоне", затим и "Јолене," а после представљања бенда за опроштај од београдске публике и, како је то већ уобичајено последњих деценија, радикално промењену "Ballad Of A Thin Man".

Публика је још дуго овацијама звала музичаре да се врате, али то је била последња песма за други долазак Роберта Алена Цимермана у Србију, после бледог наступа у Земуну 1991. године. Надајмо се да на трећу шансу нећемо чекати још две деценије.