НАТО „партнери” сручили на Србију уранијума као 170 нуклеарних бомби на Хирошиму

Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду. Порука овог сусрета је и да су слични здравствени проблеми такође дијагностиковани и код војника западних земаља који су учествовали у ратовима у Персијском заливу.

Професорка Светлана Жунић, из Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, каже да је територија Србије била контаминирана око три деценије и то не само у току НАТО бомбардовања СР Југославије и оближњих територија, већ за време свих заливских ратова на Блиском истоку. Према доступним подацима у свим овим сукобима употребљено је око 3.000 тона осиромашеног уранијума, од чега око 15 тона у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. „Од тога у испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму и која је имала 35 килограма уранијума 235”, истакла је Светлана Жунић.

У излагању је навела да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, попут пожара.

По речима примаријуса др Радомира Ковачевића, из Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”, после НАТО агресије, познато је да су последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом по здравље становништва и животну средину много озбиљније него што је и један извештај до сада показао.

„Највећу могућу опасност по здравље представља управо инхалација, удисање свих штетних честица, па и оваквих”, рекао је Ковачевић.

Напомиње да истраживања, на којима су радили стручњаци различитих профила, говоре да су код 20,7 одсто становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања. „То је десет до двадесет пута чешће него уобичајено.”

Што се тиче деконтаминације земљишта, речено је на скупу, држава нема довољно средстава да се комплетан простор очисти и зато је, поручују, потребно формирати међународни фонд који би прикупљао средства за ову намену.