У знак сећања на злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , пред Спомен - костурницом
У знак сећања на злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , пред Спомен - костурницом
СПОМЕН - КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА
( Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро - угари , спалили су у школи 48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избачивале децу , а које су аустроугарски војници дочекали на бајонете )
Између реке Дрине и брда Џајевца , на обронку планине Цера ,
у огњу злотвора горела су деца , у спаљене очи мајке сузу да натера ,
да угаси пламен , урлике и јецај , од костију људских исклесана капела ,
Ћеле - Кула Западне Србије , ту душманин откри право лице ,
погнуте су главе испред Спомен - костурнице , гробнице- исповедаонице ,
у огњу хтедоше да спале и Крсног Свеца .
Народну ношњу униформом звали . док су на ломачи живе спаљивали ,
силовали, клали , убијали , коњ’ ма за репове растрзали ,
на бајонете дочекали ….
Овде сред мачванске равнице , долазише често Србо - убице ,
ко гаврани птице злослутнице , да живе затрпају у гробнице.
Споменик од костију исклесаше , бесмртне Спомен - костурнице ,
у црно нам завичај завише , разјапили чељусти , вилице .
Да нам деци сред танушног врата , запечаћене крвљу се виде огрлице ,
од трагова дављења и прстију , крвничке свирепости и грознице .
Кренуше низбрдо , а нема кочнице , сме ли ико да се загледа у лице ,
Мачве - Старомајке , вечне удовице . И све док нам покољења пале свеће ,
продужавају сећање на масакр и злослутно столеће .
( Могућа исповест мајке , која покушава да спасе своје чедо
из школе у пламену и мајки ,које избацују децу кроз прозор ….)
: - Анђеле , Анђела , сине и кћери , кад је школа ко ломача горела ,
кад су нас злотвори угљенисане хтели ,
хтедох да те одбраним од пламена , што сукну из учионица ,
потпалише га са много жара , подметачи пожара , утваре свих утвара ,
босоноги да ходамо по жеравици и изгоримо ко лиле Петровдана ,
а ја Бранимирка , твоја мајка , од огња да те преотмем ,
да ватру разбукталу предухитрим , отргнем из бакље живих ломача
и спржених руку те кроз прозор избацим , Сунцу и Ваздуху ,
не слутећи да ће те дочекати на бајонет - Жарач ,
што жар распирује , пепео разгрће …
А још миришеш на пупчану врпцу , изнет из колевке , окренут Сунцу ,
од колевке до попевке - кратка путања , из спршених очију суза искри ,
да угаси пожар неугасиви .
Ми смо мој сине Мучени , изгорели живи , ко да се уклета прошлост вампири ,
само сам хтела да наставиш да живиш , не слутећи да сам ти век продужила
за само пет минута , обневиделе очи од дима и пламена који сукља не виде бајонет- Жарач
и да те крвника дочека рука .
И чија смрт је лакша у огњу ил на оштрици бајонета .
Ја сам ти сине и Блажена и Богданка и Босиљка и Божица и Миља и Смиљана ,
Милодарка , дару утробе своје даровах живот , а не смрт , зато ни мртва не ћутим .
Огњене мој и Огњана , пламтели смо у варницама , изгорели смо у жеравици ,
узалуд молитве , јауци , крици , опколише нас немани у учионици , зборници ,
запалише нас ватрољуби на огњу огњеном , на огњишту рођеном ,
да једном васкрснемо из пепелишта и згаришта .
У овој школи где смо изгорели ко свеће ,исписиваће прва слова , креда ће им бити
наше кости беле . И мртва бићу ти спас и Спасенија ,
имена ми крштеног , Споменка према називу биљке споменак ,
да вас не забораве , ова ће школа бити Стамена ,
јер је грађена од костију , тврђих од камена .
Сунчице и Сунце , Васкрслава и Васкрславе , Голуба и Голубе , Крстана и Крстане …
Из пепелишта васкрснуше наше кости , ми смо ко буктиње изгорели ,
у крвавој прошлости , да би светлију будућност сагледала покољења
и знала шта су незвани гости , чинили прамајкама и праочевима
и да смо буктали ко буктиње , само да се сачува вољена земља ,
јер куд би без кућног прага моји беземљаши ?
Да нас поробе , освоје и покосе , то хтедоше ,
кад на у цркве , школе и куће , ко овце у торове сабише ,
нас Неболике и Милолике и душе Христолике да искорене ,
да нам затру семе .
Тај тренутак и ту игру сенки , које се плаше крвожедници ,
вапај и пламен голоруких , живих изгорели ,
грчевита борба угљенисаних руку да се спасе чедо
и у трену кад душе узлећу на Небо .
Кад зачујеш песму анђеоског хора , то се песмом брани од утвара и злотвора
и вековним звоном зазвониће школа,
ил се огласити са црквених купола , ту се огледају сенке прошлости ,
чијих се сенки и крвници плаше .
Знаћеш да си близу Прњавора , да је ту у близини и паљена школа
и да су питања још без одговора , из прошлости густ дим и даље док куља ,
знаћеш да су живе људе на ватру доливали уместо уља .
Ту сад расту селен , смиље и кадуља ...
ДР . АРЧИБАЛДУ РАЈСУ
Пред спомен- костурницом у Мачванском Прњавору
Чујте Срби, чувајте се себе , дал су Срби чули опомену ,
кад клањају се своме Мучитељу , не гледају борце, ни рањенике ,
ни богаље, а ни брањенике , све до јуче Србске заштитнике .
Целом свету кад су климоглави , само своме роду су душмани ,
ољагали, своје испљували. Сутра исту славу дочекали.
И не чују звона Хиландарска , обезглављене их воде крвопије,
покидан чокот винове лозе њихово ће бити покољење,
а очи им ко кактуса бодље , најубојитијом светлицом засевне,
не признају предзнак ни знамење, а браћи су највећи међаши .
Чујте Срби, не часите часа, саслушајте Свеглас сред безгласја ,
и великог пријатеља Срба мудрооког Арчибалда Рајса.
Злотворима крунишете главе, дарујете ордење, медаље ,
а свом роду сакатом рањеном, трнов венац мученичке славе .
Проклеће вас Свевид у Невиду , жигошете колоне скелета ,
суза спаљене мајке и детета , где хиљаде костура и сенки
невидом вас прошлости надгледа.
Где стрељани, мучени, убијени, спаљивани до најмлађег детета ,
без даха, гласа и покрета , без живота , наде и полета.
Чујте Срби грмљавину гласа, глас истине Арчибалда Рајса .
То су рећи и Светога Саве : Само слога Србина Спасава !
Кад олуја ветар заталаса и проговоре многе мртве главе ,
кад посете спомен- костурницу ,
где похрањене су кости 535 страдалника,
то је и тестамент Арчибалда Рајса. Ту где многи остају без гласа.
Страх и трепет су вам пијавице и вукови у јагњећој кожи ,
чак ни јагње у вучијој кожи, не би дало да се обезбожи .
Погледајте на ратнике наше , изгинуле у ходочашћу глади
тугованку земља кад запева, за све оне што су за њу пали.
Што образе нису продавали .
Чујте Срби чувајте се себе, нек босиљак ожили звуке старинских лира,
да поштујете оне што су живот дали , за слободу и за овај тренут мира.
Чујте Срби чувајте се себе , да би род свој сачували,
ту где су загрљени мајка и дете, спаљени где и остали ,
руком аустро- маџара да се не заборави.
У порти цркве Светог Илије , пркоси спомен- костурница ,
ридање, лелек и трудне жене нерођених мртворођеница ,
скелети, костури, лица без лица и нерођена деца из извађених материца .
Е баш зато саслушај роде , о окрутностима и злочинима аустроугара,
где су сукнуле ватре до неба спаљене деце руком зликоваца аустро- маџара.
Из стења изникла трава пониклица, проникао босиљак из дечијег лица,
из нечије лобање и гроба , рузмарин неожењених младића ,
зар је ико пречи роду од свог рода .
Зар се гази чизмом преко гроба оца ?
Да Србијом ничу костурнице, то су жеље змије подмуклице .
Погледајте безруке, безноге , све вас мање , држите се слоге ,
И слушајте Арчибалда Рајса , ил вам нема ни трага ни гласа.
Послушајте глас Светога Саве : - Само слога Србина спасава !
Не буде ли Светосавље светиња, потомства ће водити утвара .
Чујте Срби ако нисте глуви, чујте Срби , зар већ нисте чули ?
Зар је пречи туђин вам од рода, кад клањате се одроду нерода .
Букаџије, гласноговорници камен су темељац новој костурници .
Славица Јовановић новинар и књижевник
Аутор фотографија : Славица Јовановић
из књиге " Не клечи пред злотвором "
Генерал полиције др. Братислав Дикић испред бисте др. Арчибалду Рајсу у Мачванском Прњавору
https://www.peticije24.com/113492
- Извор
- https://www.peticije24.com/113492
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »