РТ: Вашингтон жели да немачке трупе попуне празнину у Сирији након одласка Американаца

08.07.2019. год.

САД желе да Немачка пошаље трупе у Сирију како би делимично попуниле све мање америчко присуство тамо, иако Берлин искључује сваку интервенцију у том рату, а Дамаск види западне снаге као "освајаче".

Вашингтон је званично затражио од Берлина да заузме његове место у сиријском сукобу, замењујући одређени део америчког контингента, изјавио је специјални представник САД-а за Сирију, Џејмс Џефри за недељно издање "Ди Велта" и новинској агенцији "ДПА", додајући да чека одговор немачке владе овог месеца. Он је рекао да је захтев директно везан за текуће смањење присуства САД на сиријском тлу.

Вашингтон се тренутно обраћа члановима коалиције који су против "Исламске државе" и који си спремни да пошаљу војно особље у Сирију, објаснио је дипломата. Такође је похвалио Немачку, назвавши земљу важним партнером у борби против "Исламске државе" која је у стању да се бори САД.

Џефри није тражио одређени број војника, већ је јасно ставио до знања да немачки припадници неће морати директно да учествују у непријатељствима. Немачки допринос би могао имати облике као што су пружање ваздушне подршке, логистика, обука и техничка помоћ, навео је дипломата.

Берлин се придружио коалицији против "Исламске државе" коју су САД започеле 2015. године, али није послала копнене снаге. Њихов допринос је био ограничен на обезбеђивање ваздушног извиђања и допуњавања горива авиона у ваздуху током летова других западних земаља у Ираку и Сирији. Одвојено, бродови немачке морнарице имали су повремена распоређивања у источном Медитерану.

Немачка је углавном опрезна због директне интервенције у сиријској кризи. У мају прошле године, канцелар Ангела Меркел је уверила јавност да Бундесвер "неће учествовати у могућим војним акцијама" иако је спреман помоћи другим савезницима. Временом се тај став није много променио.

Међутим, САД су наставиле да повећавају притисак на Немачку, задуживши амбасадора Џефрија, који течно говори немачки, да осигура пристанак Берлина да се укључи у сиријски рат.

Прошлог месеца, рекао је да ће неколико чланова коалиције ускоро објавити своје одлуке о попуњавању редова америчких копнених трупа које напуштају Сирију. „Постоји ствари на чекању. И веома је у току”, додао је Џефри.

Дипломата није открио од којих земаља очекује да ће обезбедити снаге, али је рекао би неке од њих могле да се одлуче за "тихо" очуствовање и "то је за нас у реду".

САД имају ограничен број војника у Сирији, гдје су ушли без пристанка владе или одобрења УН-а. Већина њих заузима 55-километарску зону у јужној Сирији која је понекад лежала близу дијелова земље који су се инфилтрирали у ИС. Дамаск је увијек тврдио да је западно војно присуство у Сирији нелегитимно, обећавајући да ће ослободити “сваки центиметар” земље од непозваних страних трупа.

Читајте више на Ситуација у Сирији - из минута у минут

Извор: Восток / РТ

Извор
фото: © REUTERS/Fabian Bimmer / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Кина: Јапан се „игра ватром“ због нуклеарних амбиција

Интензивирање расправе у Токију о нуклеарном оружју и убрзано наоружавање могли би да дестабилизују регионалну безбедност, упозорио је амбасадор Џанг Ханхуеј....

Трамп прети Ирану „економским Даном Д“

Амерички председник упозорио је све земље да не пружају „било какву врсту помоћи“ Техерану, док су мировни преговори у застоју....

„Ништа лично, само бизнис“: Истина о корисницима србског тржишта оружја

Милан Петровић...

На Конференцији о КиМ Бабурин предложио раскид Кумановског споразума

У Народној скупштини Србије одржана је конференција „Страдање Срба на Косову и Метохији, Резолуција УН 1244 и међународно право“, у организацији Парламентарне групе за национално сећање и страдање „Време...

Од Дунава до Сибира: како је Алтајска регата ујединила српске и руске веслаче

Неколико хиљада километара далеко од Балкана, у сибирском Барнаулу, србски веслачи осетили су познату спортску енефгију...

Украјинска православна црква под све већим притиском

Положај Украјинске православне цркве (УПЦ) последњих година постао је једно од најспорнијих питања унутрашње политике Украјине. Низ законских мера, кривичних поступака против свештенства и спорова око храмова и манастира...

Остале новости из рубрике »