Почетна страница > Новости
Заменик премијера Украјине и министар за "привремено окупиране територије" Алексеј Резников сумња да ће Доњецка и Луганска Народна Република постати део Русије.
Раније су председници Доњецке и Луганске Народне Републике, Денис Пушилин и Леонид Пасечник рекли да будућност Донбаса виде у поновном уједињењу са источним суседом. Москва је прокоментарисала да ово питање није на дневном реду.
"Не верујем да ће се Русија усудити да припоји окупиране територије региона себи. Макар им је то чисто прагматично неисплативо. У Русији је економска ситуација веома тешка. Узмите на својим плећима још неколико милиона људи који не раде, који не генеришу порез?", рекао је Резников у интервјуу за интернет издање "Обозреватељ".
Према његовом мишљењу, Донбас за Русију представља „преговарачки чип“ у геополитици, који Москву кошта „милијарде долара годишње“, преносе РИА Новости.
"Они желе да нам га дају, али покушавају то да ураде под својим условима, а не под нашим. Руси становништво Донбаса не доживљавају као своје грађане. Не поштују их. Ако су они део украјинске нација, ко су онда они за њих? Да, многи у Луганској и Доњецкој области говоре руски, али по националном саставу су Украјинци, што Русији није потребно, осим као радна снага“, додао је Резников.
Раније је члан Међународног комитета Савета Федерације Сергеј Цеков рекао да ће се и даље пружати подршка републикама Донбаса.
"У било којој ситуацији, без обзира на то шта се дешава на међународној сцени и без обзира колико се агресивно понашала Украјина, Русија ће и даље пружати потребну помоћ и подршку сународницима народних република Донбаса и неће их оставити на милост и немилост украјинским националистима“, рекао је Цеков.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
„Не верујем да ће се Русија усудити да припоји окупиране територије Донбаса“
11.03.2021. год.
Заменик премијера Украјине и министар за "привремено окупиране територије" Алексеј Резников сумња да ће Доњецка и Луганска Народна Република постати део Русије.
Раније су председници Доњецке и Луганске Народне Републике, Денис Пушилин и Леонид Пасечник рекли да будућност Донбаса виде у поновном уједињењу са источним суседом. Москва је прокоментарисала да ово питање није на дневном реду.
"Не верујем да ће се Русија усудити да припоји окупиране територије региона себи. Макар им је то чисто прагматично неисплативо. У Русији је економска ситуација веома тешка. Узмите на својим плећима још неколико милиона људи који не раде, који не генеришу порез?", рекао је Резников у интервјуу за интернет издање "Обозреватељ".
Према његовом мишљењу, Донбас за Русију представља „преговарачки чип“ у геополитици, који Москву кошта „милијарде долара годишње“, преносе РИА Новости.
"Они желе да нам га дају, али покушавају то да ураде под својим условима, а не под нашим. Руси становништво Донбаса не доживљавају као своје грађане. Не поштују их. Ако су они део украјинске нација, ко су онда они за њих? Да, многи у Луганској и Доњецкој области говоре руски, али по националном саставу су Украјинци, што Русији није потребно, осим као радна снага“, додао је Резников.
Раније је члан Међународног комитета Савета Федерације Сергеј Цеков рекао да ће се и даље пружати подршка републикама Донбаса.
"У било којој ситуацији, без обзира на то шта се дешава на међународној сцени и без обзира колико се агресивно понашала Украјина, Русија ће и даље пружати потребну помоћ и подршку сународницима народних република Донбаса и неће их оставити на милост и немилост украјинским националистима“, рекао је Цеков.
- Извор
- Танјуг
- фото: © РИА Новости / Наталья Селиверстова/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Тлингитско село уништено 1882. године прихватило је „одавно закаснели” гест
Пише: Аркадиј Талисвејбер
за 28.10.2024.
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
