Лекције научене и заборављене

Уочи нове, 71. годишњице агресије хитлеровске Немачке против СССР 22. јуна 1941. године, а овај датум званично је објављен у Русији Даном жалости и сећања, Европа живи у данас већ уобичајеним бригама.

Да ли време брише из историјске књиге Европе, па и читавог човечанства, трагичне странице од пре 70 година? Или их једноставно заклањају нове опасности и изазови 21. века – како економски, тако и војни? Заиста, о добађајима Великог Отаџбинског рата 1941-45. године, речено је, чини се, већ све што се могло рећи. У детаље је познат и фашистички план Барбароса, који је прогласио рат до истребљења. При томе нешто слично још никада није постојало у историји! – војници вермахта ослобађани су од сваке правне одговорности за крвава злодела на окуприаним територијама.

Прилично детаљно говорило се о томе да руководство бившег СССР, које није имало у целини илузије поводом окупаторских планова Хитлера и добро је видело двоструку игру западних држава, до последњег тренутка покушавало је да одложи моменат напада трећег рајха на Совјетски Савез. Сазнали смо и за претерану самоувереност Стаљина, и за неосноване репресије против командног састава Оружаних снага.

Много пута понављане су страшне цифре губитака. У СССР погинуло је укупно око 27 милиона људи. А губици читавог човечанства у току Другог светског рата, чији главни ударац је примио на себе Својетски Савез, чине по разним прорачунима од 60 до 80 милиона људи. Да ли је могуће све то избрисати из сећања? Не, убеђен је главни научни сарадник Европског института, бивши дипломата Игор Максимичев.

Датум 22. јуни је почетак трагедије и подвига који је ослободио свет од дивљаштва фашизма – препорода човекомрзачких традиција Средњег века. Овај рат има општељудски значај, зато што је он формирао претпсотавке света у којем живимо, однос према њему никада неће бити равнодушан.

Истина, додаје Максимичев, одмах после разбијања нацизма појавили су се покушаји преписивања историје, изједначавања жртве напада са агресором. На питање да ли су добро усвојене лекције најстрашније трагедије 20. века, нажалост, он одговара без оптимизма.

Лекције је човечанство усвојило неравномерно, говори експерт. Када је са међународне арене нестао Совјетски Савез, започели су помаци и у међународним односима, и у политици појединих земаља. Већ то што је 1999. авијација НАТО-а предузела бомбардовање Југославије показало је да је баланс снага у међународној ситуацији престао да буде гаранција мира на земљиној кугли. Не сме се чинити мешање у унутрашње ствари држава основним регулатором међународног развоја.

Ипак има све више научених лекција из прошлости. Желели бисмо да се оне множе, и то не само у Европи