ЕВРОПСКА СТВАРАЛАЧКА ЕЛИТА У ВЕЛИКОМ РАТУ ( II)

За време Првог светског рата 27 иностраних  информационих агенција  снабдевало  се  новостима из Немачке од  Zentrastelle fuer  Auslandsdienst, пропагандног подраздела   немачког Министарства спољних  послова .

1.Макс Вебер, немачки социолог ( 1864-1920)
„Овај рат је велик и прелеп, свеједно како ће се завршити“

Служио је као официр одговаран за дисциплину при болничкој комисије града Халдеберга. Године 1917.  добио је професуру на катедри у Бечу.

Из писма жени од  28.јуна 1914.:

„Није важно како ће се завршити. У сваком случају овај рат  је  велики и прелеп.“

2.Франц Марак, немачки сликар ( 1880-1916 )

„Створли смо и  громовника Зевса и крвавог Марса“

Године 1914. одлази  на фронт као доборовољац, а две године касније   ( 1916.) стављен је на списак „најзначајнијих немачких  сликара „, што му је омогућило да се демобилише, али је он ипак остао у војсци.

Из есеја „О чистилишту рата „ из октобра 1914.г.:

„Ми смо у збиљи створили оно о чему је Хомер певао у стиховима о громовнику  Зевсу и крвавом Марсу...

Нисмо могли знати  с каквом ће снагом  наступити у велики рат који  ће да растури све старо, све труло,и да створи  будућност каква треба човечанству. „

3. Томас Ман, немачки писац , нобеловац ( 1875-1955)

„И војник и писац благодаре Богу за овај велики рат „

У време Првог светског рата живео и радио у Минхену.

Из есеја „Мсли о рату „,август-сепембар 1914.“:

„Како могу војник и писац да не благодаре Бога  за крах овог мирног живота  којег су они сити, сити до грла !“

4.Готфрид Бени , немачки писац, ( 1886-1956 )
„Журим у рат“

Лекар по професији, Бен је добио  војни позив већ у јулу 1914. г. и служио до краја рата  у фронтовским и  прифронтовским болницама , претежно у Белгији.Одликован је  орденом  Гвозденог ктста   другог степена.

Из писма издавачу Алфреду Мајеру 27.јула 1914.:

„Журим,треба да одем у рат,а нисам сасвим спреман,треба што пре да путујем у Минхен,а затим одмах право у Берлин у регрутациони пункт „.

5.   Макс Бекман, немачки сликар, ( 1884-1950)

„Ни у Французе , ни у Русе пуцати нећу „

Служио је као медицински помоћник, отишао на фронт као доброољац,али је већ 1915. доживео тешки нервни слом, после чега је био прекомандован у Стразбург, затим у Франфрукт.

Из писма жени, крајем 1914.г.:

„У Франвцузе ја пуцати нећу, зато што сам  од њих врло много научио.У Русе такође нећу метка испалити  јер Достојевкси је мој пријатељ.“