Већине за останак у ЕУ нема више ни у једној водећој земљи уније осим Немачке

Највећу опасност по Европску унију представља слабљење снага унутар проевропског мејнстрима – оценио је Доналд Туск.

Председник Европског савета притом је упозорио да „присталице тоталне европске интеграције само иду на руку евроскептицима.

Туск је посебно указао: „Нема горе перспективе за европску економију од могућег тријумфа антилибералних и евроскептичних политичких снага, биле оне леве или десне, свеједно. Ми смо дужни да осујетимо такав сценарио и ми то можемо“.

У наставку је истакао: „Наивни европски ентузијазам за тоталну интеграцију није добар одговор. Морамо одустати од утопијских маштања и окренути се конкретним потезима. Од јачања спољних граница Уније, до привођења крају формирања банкарског савеза“.

У међувремену је анкета - коју је по наруџбини немачке медијске групе Handelsblatt организовао YouGov – показала је да остајање у ЕУ сада има подршку у Француској само 42 одсто њених грађана, док би 31 одсто одмах гласало за пуну независност.

У Шведској је 38 одсто за иступање, а за статус кво – 45 одсто.

Само је у Немачкој 54 одсто за останак, а 29 одсто за иступање.

Једнако су симптоматични одговори на питање: ко највише пофитира од постојања ЕУ?

Безмало четвртина Британаца (23 одсто) сматра да највише добија Немачка, 29 одсто верује да највише профитира Румунија, 19 одсто је означило Пољску, а 17 одсто – Француску.

У Немачкој је све друкчије: чак 38 одсто сматра да највише добија Грчка, а потом Румунија (21 одсто) и Пољска (16 одсто). Додуше, 15 одсто Немаца признаје да главни „кајмак“ купи управо њихова земља.

Французи такође главним догитницима сматрају Грчку (26 одсто) и Румунију (21 одсто), а 15 одсто њих Немачку ставља на треће место.

Подељеност је разоткрило и питање: ко највише губи чланством у ЕУ?

Главним губитницима себе сматра 3о одсто Британаца, 36 одсто Немаца, 32 одсто Француза и 39 одсто Швеђана.

Са тврдњом да ће могући излазак Велике Британије из ЕУ произвести ланчану реакцију слаже се 51 одсто Британаца, 54 одсто Немаца, 55 одсто Француза и 69 одсто Швеђана.