Килограм вуне вреди као килограм соли

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ - Времена кад је вуна била важна за сеоска домаћинства давно су прошла, о чему најбоље сведочи сећање Војка Марића, из гружанског села Коњуша.
- Није била мала пара! Ошишамо овце, вуну предамо задругама, а за добијени новац купимо брашно за целу годину. Видиш, много је то значило - прича Марић.
Тако је било некада, а сада... Иако је овчарство још уносан посао, према подацима ветеринарских станица, на територији Горњег Милановца има око 15.000 оваца, што је неколико пута мање него пре. У селима је све мање житеља... За продају јагњади и оваца некако се, кажу сељаци, купац и нађе. Али, вуну неће нико.

- Овце морамо да ошишамо, а вуна већ одавно завршава у потоцима јер немамо коме да је продамо, а наше кућне потребе су све мање- тек да се нешто окрпи. Ретко наиђу трговци, који уместо пара нуде со за стоку, по цени - кило вуне за кило соли. Јест да му то испадне неколико динара за килограм, али боље и то него бацати. А, греота је - прича Радмила Вуксановић из села Горњи Бранетићи.
Временом се, ето, мењају прилике, које су довеле до тога да у целој горњомилановачкој општини ради само једна вуновлачара.

- Посла за нас нема. Понекад наврати понека бака, која би, док је још вид служи, да изатка покоји ћилим. Моје колеге су своје радње одавно замандалиле, а и ја ћу ускоро - јада се Драгомир Јеремић, последњи вуновлачар.

Ако бисмо говорили о рачуници, штета је велика. Једна овца у просеку даје три до пет килограма вуне, а ако се то помножи с 15.000 оваца, годишње се само у Рудничко-таковском крају баци око 30 тона вуне. Много је, поготову ако се зна да држава, у исто време, увози велике количине вуне за текстилну индустрију.