Наришкин: Русија 1914. није могла да не стане на страну Србије

Србски и руски народ су се више пута заједно борили за слободу и права и наша сарадња никада није била под знаком питања, а сада је најважније да сачувамо свет од нових сукоба ослањајући се на историјске поуке, поручио је данас у Београду председник руске Државне Думе Сергеј Наришкин.

Отварајући руско-србски округли сто „Историја и поуке светских ратова“, Наришкин је рекао да је један од задатака Руског историјског друштва, које је обновљено пре две године, проширивање сарадње Србије и Русије кроз важан елемент историје наших земаља.

Наришкин, који данас и сутра борави у посети Србији, изразио је захвалност на „искреном разговору“ чланова руске делегације са посланицима и председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић о питањима међудржавне сарадње, као и о узроцима кризе и ситуацији у Украјини.

„Они који не знају лекције светских ратова не поштују ни људска права“, указао је председник руске Думе.

Осврнувши се на ситуацију у Украјини, он је рекао да је русофоно становништво сада на мети радикалних елемената, који искривљују историју, не поштују људска права, дижу споменике нацистима...

Радикали су у Кијеву организовали пуч и сада прете становништву на југоистоку Украјине само због тога што зна своју историју и жели да говори својим језиком, рекао је Наришкин.

Он је изразио захвалност србској јавности што од почетка дели ставове Руса у вези са догађајима и дубоком кризом у Украјини.

Подсетивши да се у овој години обележава 100-годишњица избијања Првог светског рата, Наришкин је констатовао да се у Србији веома негује сећање на тај рат, како на нивоу државе, тако и у јавности.

„Међутим, постоји тенденција да се одговорност пренесе са агресора на жртве“, указао је.

Према његовим речима, Србија и Русија су у јулу 1914. године предлагале варијанте мирног решења тог сукоба, али се то није прихватило, а касније се и прећутало, али постоје документа о томе које ће руска делегација, како је рекао, предати србским архивистима.

Он је казао и да Русија 1914. није могла да поступи другачије него да стане на страну Србије.

Говорећи о агресији NATO против Југославије 1999. године, Наришкин је рекао да је то потресло руски народ и да је то „историјско сећање које никада неће бити заборављено“.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и бивши министар спољних послова СРЈ, оценио је да посета руске делегације Србији продубљује вековно пријатељство, савезништво и разумевање две земље.

Он је указао да постоје покушаји ревизије светских ратова и да се то не сме дозволити.

Јовановић је предложио да Руско историјско друштво формира представништво у Србији, са чим се Наришкин сложио.

На руско-србском округлом столу у Ректорату Београдског универзитета учествовали су бројни представници историјске науке, невладиних организација, политиколози и званичници Русије и Србије, уз присуство великог броја руских и србских медија.