Сјећање на 12 беба

У то вријеме су хрватске и муслиманске снаге под блокадом држале "посавски коридор", који је повезивао босанску Крајину и Србију, чиме је било онемогућено да се потребан кисеоник достави копном.

Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити био је ваздушни, али због забране лета над територијом БиХ од Савјета безбједности УН авиону који је требало да из Београда достави кисеоник Бањалуци није био дозвољен лет.

Прва од 12 беба, због оваквог драстичног кршења људских права, умрла је 22. маја, а посљедња 19. јуна 1992 године.

У знак сјећања на 12 сурово угашених тек створених живота, улица у бањалучком насељу Паприковац, гдје се налази Клинички центар Бањалука у којем су истовремено и рођени и умрли, зове се "Дванаест беба".

Послије овог страшног злочина услиједила је одлучна реакција Републике Српске да успостави "коридор живота" како би се , између осталог, спријечило понављање сличних трагедија.

Република Србска има обавезу да се никада више не понови трагични догађај из 1992. године и овај тежак злочин .

Посебно питање је зашто до данас нико није одговарао за 12 прерано угашених живота и смрт тринаесте Слађане Кобас, која је услиједила након 13 година од истих посљедица?

Очигледно је да се нико од моћника из међународних кругова , који су у то вријеме господарили животом и смрти на овим просторима, не сматра одговорним за овај злочин.

Деветнаест година послије трагедије остаје да се питамо да ли ће икада бити утврђена одговорност за ову трагедију .

Или су чак и бебе у тзв. националној квоти која важи за пребројавање жртва и злочинаца на просторима БиХ, а која Србе, из чисто политичких разлога, маркира као најодговорније и најмање страдале у протеклом рату?