Русофобија неће помоћи Пољској да постане лидер у Европи

Европска унија под налетом миграционе и економске кризе постепено се „расипа“, а Пољска, која себе види као природног лидера Централне и Источне Европе, покушава да уједини против Русије земље као што су Чешка, Словачка, Мађарска, Литва, Румунија и друге.

Ипак, интереси ових држава често су у конфликту с интересима других земаља, укључујући и Пољску, што овај процес чини прилично сложеним, пишу аналитичари центра Стратфор.

„Пошто Европа постаје све више подељена, предности у области економије и безбедности које би требало да буду део партнерства у Европској унији више се не чине очигледним или подразумеваним за неке земље Централне и Источне Европе. Само из тог разлога Пољска и Мађарска критикују и критиковаће институције Европске уније. Оне ће бранити мере за замрзавање процеса интеграције континента, истовремено покушавајући да врате своје националне прерогативе које су предале Бриселу“, наведено је у извештају.

Према мишљењу аналитичара, Пољска ће интензивно радити с владама других земаља у региону.

Варшава ће покушати да приближи Чешку, Словачку, Румунију, Мађарску и балтичке земље, у тежњи да са њима створи јединствене интересе.

То ће, ипак, бити принципијелно тешко јер све ове земље различито процењују претње које, с тачке гледишта пољских власти, наводно долазе од Русије.

„Румунија и Литванија деле пољски угао посматрања када је реч о Русији, подржавајући јаче везе с НАТО-ом у региону и постојеће санкције. Пољска, Литванија, Румунија и Словачка такође су забринуте због доминације руских енергетских ресурса и сарађиваће да би умањиле зависност од њих“, пише Стратфор.

Ипак, разлике у интересима Пољске и њених колега има веома много.

„Пољска и Мађарска различито виде улогу Русије. Словачка, као и Мађарска, такође подржава флексибилнији став према Русији, јер је узнемирена због своје енергетске безбедности. Литванија, иако подржава однос Пољске према Русији, не дели њен евроскептицизам“, наведено је у извештају.