„Звезда и смрт грофа Вронског. Србски гамбит“ - документарно-играни филм

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Србски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-србски пројект ове врсте.

Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича Рајевског, унука чувеног генерала Рајевског, јунака рата против Наполеона и посебно Бородинске битке 1812. године, кога је Лав Толстој описао као грофа Вронског у роману „Ана Карењина“. Пуковник Рајевски је дошао 1876. године у Србију да учествује у рату против Турака и пао у бици код Горњег Адровца 20. августа 1876.

Његова ратна делатност и јуначка погибија биће приказани у једном ширем историјском контексту руског добровољачког покрета. Пре 140 година, тај покрет је захватио хиљаде држављана Руског Царства који су кренули да помогну србској браћи.

Истовремено, филм је осмишљен и као детаљна историјска истрага верзије о Рајевском као прототипу Вронског из „Ане Карењине“.

Поређење поузданих али мало познатих чињеница, људских судбина, карактера лика из романа и истините личности омогућиће ауторима филма да докажу истинитост ове верзије и да прикажу праву слику о погибији једне од најпознатијих личности светске књижевности.

Истрага обухвата истовремено више нивоа руске историје и културе XIX века: узроке руско-турског рата, руску дипломатију и тајне службе друге половине XIX века, словенофиле и њихове „безбедносне службе“, добровољачки покрет — циљеве и методе, ослободилачки покрет на Балкану и расположења у руском друштву. Анализа свега наведеног је преко потребна да би се схватио разлог руско-турског рата.

Филм ће постати својеврсни водич кроз судбине многих чувених личности епохе, као и сведок укрштања њихових путева.

Драматична стварност упоредо са генијалном фантазијом романа „Ана Карењина“ — о томе је филм „Звезда и смрт грофа Вронског. Србски гамбит“.

У снимању филма ће се активно користити метод историјске реконструкције.

Планирано је и снимање на терену у Србији те приказивање ретких историјских докумената из руских и србских архива. Покровитељи пројекта су министарства културе Руске Федерације и Србије, као и Руско историјско друштво и руски фонд Историја отаџбине.