У Парламентарној скупштини СЕ позвали на цензуру

Још један скандал разбуктао се око проблема положаја Цигана у европским земљама. Сепцијални известилац Парламентарне скупштине СЕ Ан Брасер оштро је критиковала власти низа држава - у првом реду Француске - због антициганске реторике и пооштравање политичких и других мера безбедности, директно усмерених против Цигана. По њеним речима, резултат такве политике било је рушење њихових привремених насеља и протеривање миграната Цигана у земље сталног боравка. Она је такође позвала медије да не допуштају у својим репортажама на социјалне или криминалне теме селективно помињање о етничком или националном пореклу лица наведеним у њима. По мишљењу госпође Брасер, сличне репортаже изазивају нерпијатљски однос према етничким мањинама и самим тим дорпиносе јачању позиције крајње десник и националистичких странака у европским земљама и заоштравању радикалне, ксенофибичне и дискриминационе реторике традиционалних странака. Ипак наш аналитичар Петар Искендеров сматра ништа мање опасним увођење цензуре и пребацивање кривице за заиста актутне европске проблеме на плећа новинара.
 

Тврдити да су за пораст национализма у многим земљама криви у првом реду новинари, који тобоже селективно осветљавају општеевропску проблематику, значи пребацивати питање оном ко са њим нема везе. Неконтролисани прилив имиграната са Балкана, из земаља Блиског и Средњег Истока и Северне Африке, гомиле албанских илегалаца са Косова и Македоније, који јуришају на владине зграде у Бриселу, мреже транснационалног промета наркотика, које се протежу од Турске до Француске и од Италије до Норвешке - није ваљда да су све то смислили новинари? Нажалост, реч је не о виртуелним питањима, већ о реалним грешкама водећих евопских организација, између осталог саме Парламентарне скупштине СЕ. Последња је спремна да разматра све - од митског помора глађу, које је тобоже увело руководство СССР у Украјини до забране обраћања са мама и тата, што је проглашено за секташење. А за реалне проблеме, између осталог имиграционе, нема се увек времена.
 

Међутим, ево последњих података које су објавили белгијски медији: у септембру је нагло скочио број молби за давање азила у Белгији, Немачкој и Шведској, које су предали Цигани са Косова. Лоакални листови за сада нагађају да ли је ова раст повезан са претходним протеривањем Цигана из Француске? Али мало ко поставља питање: зашто на самом Косову деценију после увођења мисије УН у покрајину, снага НАТО-а и експерата ЕУ ситуација још не дозвољава Циганима да се врате? И како у условма нерешених балканских проблема западноевропски порески обвезници треба да реагују на одлуку Европског парламента од 7. октобра да се до краја године пружи безвизни режим грађанима Албаније и Босне и Херцеговине. Кога одатле могу да очекују Швајцарци, Белгијанци, Французи, Немци или Италијани: бизнисмене, научнике или нове авантуристе и ловце на социјалне доприносе?
 

Тако да се корен проблема види не у злочестим медијима. Највероватније се може говорити о неспособности европских иституција да адекватно реагују на промене које су обухватиле континент још с почетка 90-их, истакла је у разговору за Глас Русије експерт Института за светску економију и међународне односе РАН Надежда Арбатова:

Чињеница да се после хладног рата распао источни, а не западни блок, родила је у САД и Западној Европи заблуду у погледу тога да ништа не треба мењати. Наводно, све је и тако одлично, мада се сам свет променио. Зато и реакција ОЕБС-а, Савета Европе, ЕУ на кризу на Балкану која је запљуснула континент неконтролисаним миграционим токовима, пораст сепаратизма и екстремизма испоставља се закаснелом. А многе утицајне снаге саме теже да распирују регионалне сукобе због својих геополитичких интереса.

Тако да је европским институцијама време да се позабаве конкретним европским проблемима, а не њиховим одразом у огледалу медија. На које, као што се зна, не треба бацати камење, ако је у имиџу саме Парламентарне скуштине СЕ нешто криво...