РТ: Даље од долара: Србија и Филипини се придружују глобалном лову на злато

30.05.2019. год.

Још две земље, Србија и Филипини, повећале су своје националне златне резерве. Земље прате глобални тренд других централних банака које акумулирају златне полуге у кораку који се види као удаљавање од стандарда америчког долара.

Београд ће повећати своје златне резерве са 20 на 30 тона до краја ове године, наводи србска медијска кућа "Вечерње новости". У саопштењу се наводи да земља планира да повећа своје залихе злата на 50 тона до краја 2020. године као безбедносну меру. Статистика Народне банке Србије показује да су девизне резерве тренутно вредне 11 милијарди евра.

Одлука о повећању резерви злата уследила је након састанка председника Србије Александра Вучића са делегацијом ММФ-а. Представници фонда су председнику саопштили да одобравају куповину злата, ако се уклопи у стратегију Србије за повећање девизних резерви.

Централна банка Филипина објавила је прошле среде да је усвојен закон којим се мали рудници од продаје банци ослобађају акциза и пореза на приход. Тај потез је објашњен као начин за јачање девизних резерви земље и спречавање кријумчарења.

Према Ројтерсу, мали рудници су пронашли начин да заобиђу порезе уведене 2011. године продајом злата на црном тржишту. Закон им даје право да продају сво произведено злато Централној банци по ценама на светском тржишту. Залихе злата на Филипинима остале су непромењене на око 198 тона и у првом кварталу 2019. и у четвртом кварталу 2018. године. Злато је чинило скоро десет посто бруто међународних резерви земље од 83,96 милијарди долара крајем априла.

Земље широм света гомилају златне полуге у покушају да диверсификују своје девизне резерве што даље од америчког долара.

Према подацима Светског савета за злато, укупна нето куповина од стране централних банака је достигла највиши ниво, односно порасла је за 68% у односу на претходну годину на 145,5 тона.

Глобални тренд предводе Русија и Кина. Раније овог месеца, Светски савет за злато је саопштио да је нето куповина злата од стране руске Централне банке била највећа у првом кварталу 2019. године.

У исто време, Москва је драматично смањила своје удјеле у трезорима САД-а као део дедоларизацијских планова земље. Шести по величини светски ималац злата, Кина, купила је 33 тоне злата у првом кварталу ове године.

Индија такође прати овај тренд, купивши до сада 8,2 тона жутог метала. Банка Индије је 2018. године купила 42,3 тоне злата, те тренутно има 608,7 тона жутог метала, што чини око седам посто девизних резерви земље.

Извор: Восток / РТ

Извор
фото: © Reuters / Leonhard Foeger / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...