Чаробни штапић или терет?

Брисел тражи подршку за издавање еврообвезница, док Немачка тврди да би то само пребацило терет туђих дугова на њене пореске обвезнике. Презадужене чланице ЕУ у обвезницама виде излаз из кризе.

У еврозони води се нова дебата - док Берлин тврди да еврообвезнице нису чаробни штапић за финансијску кризу, истичући да ће обвезнице само донети туђи терет домаћим пореским обвезницима, Брисел тражи подршку за њихово издавање.

"Ако уопште треба да се разматрају еврообвезнице, то треба да буде учињено на крају кризе. Сматрам да није добро што их поново помињемо усред кризе, као да су оне решење за њу. Дугорочно гледано, оне то нису", сматра немачка канцеларка Ангела Меркел.

Европски званичници убеђују Немце да еврообвезнице не би значиле да неодговорне државе чланице живе на рачун одговорних.

"Јасно је да би свака врста еврообвезница морала да иде паралелно са далеко строжим фискалним надзором и координацијом. Не можемо да толеришемо да се крше заједничка правила, јер смо видели да то иде на рачун других земаља чланица", истиче европски комесар за монетарна питања Оли Рен.

Каматне стопе на позајмице многим земљама еврозоне рекордно расту. Приходи на немачке државне обвезнице су пали и зато је на тржишту обвезница у еврозони велика неравнотежа.

Ни немачка економија, иако најјача у Европи, није отпорна на дужничку кризу у еврозони, где завршава највећи део њеног извоза. Прогноза раста за следећу годину смањена је на свега један одсто. Нормално је, међутим, да Грчка и друге презадужене земље у евробвезницама виде спас.

"Еврообвезнице су инструмент који би могао да помогне да се одговори на проблеме. Међутим, оне не могу бити процењене изоловано, њихова могућа делотворност мора да се види у ширем оквиру економске политике", сматра председник грчке владе Лукас Пападимос.

Грчки премијер је завршио разговоре са европским званичницима, а италијански почео. Марио Монти усклађује реформске потезе Рима са Бриселом, где хвале његову посвећеност решавању кризе.