Сећање на Тонина Гуеру

Човек епохе Препорода, неукротиви и жељан да обухвати све својим талентом – такав је био чувени италијански филмски драматург, писац, песник, сликар и скулптор Тонино Гуера.

21. марта у 93. години Тони Гуера је преминуо у малом италијанском градићу Пенабили, где је изградио пространу кућу и одгајио предивни врт-музеј заборављеног воћа...

Човек епохе Ренесансе – тако је Тонина Гуеру назвао његов блиски друг Јуриј Љубимов: истакнути руски редитељ поставио је у московском позоришту на Таганки представу по поеми Гуере Мед и посветио ју је 90. рођендану италијанског мајстора. Али данас то није једино подсећање на Гуеру у Русији. Другачије не може бити, јер овде је маестро Гуера редовно долазио од средине 70-их година. Овде је нашао своју лепшу половину, и затим је читавог живота говорио да је Рус по жени. А још је стекао много верних пријатеља који га се сада са љубављу и тугом сећају.

Буквално неколико дана пре смрти Тонина Гуеру посетио је режисер Андреј Хржановски, који је у сарадњи са њим направио предивне анимиране филмове, између осталог по цртежима Федерика Фелинија и стиховима Александра Пушкина. Хржановски је довезао у чувени врт заборављеног воћа огроман жбун камилице који Тонино није стигао да посади...

Својим учитељем Тонина Гуеру могу да сматрају и многи студенти Руског института кинематографије, где је он, сценариста филмова Фелинија и Висконтија, Антонине и Де Сике, добитник Оскара и Златних палми у Кану више пута држао радионице. На једној од њих Гуера је приметио: Добар филм је увек више него просто прича која се прича са екрана.

Тонино Гуера каже да велики режисер осим оних ликова које поклања, увек поставља велика питања и може тако да очара да се псотепено пребацујеш на самог себе, окрећеш се својим проблемима, који су скривени у теби самом. Сваки човек који почиње да прави филм треба да зна: он прави нешто више него што је причање приче. Он мора да има одговор или бар тргање за одгоровима на важна питања.

Одговоре на важна питања у коауторству са Тонином Гуером тражили су и чувени мајстор ауторског филма Андреј Тарковски који је по сценарију свог италијанског друга снимио филм Носталгија, и режисер Владимир Наумов, који је низ година сарађивао и дружио се са Тонином. Наумов је једном приметио: ако се обичан човек 80% састоји од воде, Тонино Гуера се 100% састоји од уметности коју је видео у свему.

Они и Фелини су дискутовали где живи и ствара човечанство, сећа се Владимир Наумов. Фелини је говорио – у престоници, а Гуера је говорио – у провинцији. И његов доказ се састојао у томе да он чује како тамо код њега у Пенабили, у провинцији, пада снег...

Живот је предиван, говори Тонино Гуера и пева песму, а затим додаје на руском – Готово!