Завист у мрежи или зависност од мреже

600 корисника социјалне мреже Facebook је учествовало у специјалном истраживању у којем се открила забринутост власника налога због своје визуелне привлачности.

Резултати су врло жалосни: преко половине добровољаца није задовољно својим спољашњим изгледом, што изазива забринутост научника. „Интернет погубно утиче на психу људи, рађајући у њима комплексе и завист,“ – уверен је писхолог, писац, академик РАЕН Сергеј Кључников.

„Човек све чешће мисли да не изгледа како треба, да заостаје за напреднијим пријатељима и вршњацима. То се посебно односи на омладину чија се оцена себе формира под утицајем интеренета, а често на сопствену штету. Осим тога – дуго седење испред монитора без кретања изазива грчење мишића. Притом човек прилично често једе за компјутером, зачињавајући то не баш позитивним емоцијама и информацијама – све то изазива настанак прекомерне тежине.“

Незадовољство собом изазива код човека жељу да оде из реалности у свет маште и да се искључи у крвавим компјутерским играма, наставља Сергеј Кључников. Његова тачка гледишта се заснива на томе да „између монитора компјутера и људске психе нема непролазне границе. Ако је на екрану обичај да човек буде агресиван, зашто да то не ради и у животу? И због тога се играчи, а посебно деца, полако претварају у монструме,“ – звони психолог на узбуну.

„Незадовољство сопственим телом код људи су већ одавно изазвали сјајни часописи, телевизор, као и огледало и посматрање других људи, који ходају улицом, а интернет с тим нема везе,“ –полемише с академиком Кључниковом стручњак за конкуретнска истраживања Евгеније Јушчук. А штету од интернета у целини, а посебно компјутерских игара, тек треба доказати.

„Што се тиче питања агресивних компјутерских игара постоје потпуно супротне тачке гледишта. Има прилично озбиљних истраживања која говоре о томе да овакве игре омогућавају човеку да се ослободи агресије и ту се тек треба разабрати. То треба да буде прилично озбиљно научно истраживање.“

У сваком случају, мора се истаћи: интернет је огледало стварности. Понашање у њему, као и у животу, зависи од човека и од његове реакције на свет који га окружује. Ако је сигуран у себе и нема проблема са психом неће му пасти на памет да завиди привлачности пријатеља у социјалним мрежама или да се угледа на понашање компјутерских монструма.