Џез пијаниста Михаил Окуњ - такмичење музичких идеја

Наш данашњи гост  спада у генерацију руских музичара, који су дошли у џез из инжењерске струке. Он  је завршио Текстилну високу школу. Као што он сам каже, све је почело од музике Битлса, џез је био касније. Саговорник Гласа Русије је џез пијаниста Михаил Окуњ, с којим разговарамо о судбини, ученицима као колегама и конкурентима истовремено, фрајерима  и многим другим стварима.

Преузмите аудио фајл

Михаил Окуњ је рођен у Мосви 1946. године, студије  у високој Текстилној школи је допуњавао радом у ресторану, при томе је самостално учио џез – тада се та музика није изводила у концертним салама.

Г-н Окуњ је радио у џез ансамблу Германа Лукјанова Каданс, кроз који су прошле генерације руских џезмена, затим био пијаниста у оркестру светског гласа Олега Лундстрема. Више година је пијаниста сарађивао с истакнутом  глумицом советског филма Људмилом Гурченко.

Са сопственим саставом је Михаил Окуњ почео да наступа на међународним џез фестивалима. Његова композиција Свађа, коју је снимио трио приликом фестивала у Братислави, ушла је у фестивалски зборник на плочи поред композиција познатих америчких музичара Џона Аберкромбија и Мајкла Брекера.

Данас музичар свира у сопственом трију, где му друштво праве  млади контрабасиста Макар Новиков и син Михаила Јаков, који свира удараљке.

Свакако, с Јашом је лако свирати. Волим не бубњаре или пијанисте, већ музичаре. Јаша је музичар. Он све одлично чује, шта се дешава, одлично осећа ансамбл. Он чује што ја свирам, ја чујем што он свира.

Пославши оба сина у музичку школу да би били заузети, а не лутали улицама, строги тата их није приморавао. Они су сами одлучили да се баве музиком.

Што се тиче савременог облика такмичења, импровизације на позорници, то је углавнгом џез-сејшн. То је строга селекција, контрола истрајности. Када и музичар, и слушаоци разумеју шта вреди сваки извођач, када апсолутно не осећаш разлику између музичког језика старије и млађе генерације. Ту се у пуној мери испољава универзалност џез извођења.
 

Преузмите аудио фајл

Данас се џез чује свуда. Свирају га и млади, и искусни музичари, искусни – у различитим комбинацијама и саставима. Како истиче сам Михаил Окуњ, немогуће је да се заради велики новац само на џезу.

У совјетско доба је било мање концерата, а више слушалаца. Затим се број слушалаца нагло смањио, јер је мода прошла. Раније је џез био попут забрањеног воћа, мада уствари није био забрањен. Били су организовани концерти, Прва школа се отворила средином 1960-х година, тамо су предавали најбољи московски музичари.

Занимљиве успомене  Михаила Окуња су повезане с епохом фрајера. Тако су називали у СССР-у културу младих, која је постојала средином 20. века, а која је сматрала за еталон амерички начин живота, стране игре и музику.
 

Преузмите аудио фајл

Никада нисам био фрајер, мада сам волео лепу одећу, међутим, у складу са новчаним могућностима. Нисам хтео да носим одело из конфекције, хтео сам да ми га кроје. Родитељи су дали новац, купио сам штоф, јер у радњама ништа није било. Иначе, нисам био фрајер, нисам с њима контактирао, само сам на филму видео њихове чудновате фризуре. Нисам приметио у њиховом покрету протест. Људи су само хтели да се лепо облаче.

То је било на свој начин интересантно време, када су млади активно слушали џез. Иначе, Михаиол Окуња је почео не од њега, већ од Битлса, рок-н-рола, Буги-вуги. Знатно касније, када је случајно чуо ту музику, он је сам дошао у  прву у Москви џез школу, те је  почео да се озбиљно бави џезом, којим се бави и до дан-данас.
 

Преузмите аудио фајл