Обнова Хиландара

Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј.

Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година.

До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој.

Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године.

Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године.

"Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео", рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић.

Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира.

"Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца 2010. завршили око 35 одсто изгорелог дела манастира", навео је директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, Миливој Ранђић.

Улагање за будуће векове

По завршетку Великог конака предстоји обнова и других објеката.

"Садашња обнова је велики задатак и за нашу државу и за нашу цркву. Ја верујем да наша држава неће затајити, да ће учинити свој допринос", рекао је патријарх СПЦ Иринеј.

Патријарх Иринеј сматра да ће промена која се сада дешава бити рад и делатност и улагања не за једну декаду, него за будуће векове да Хиландар настави са својим трајањем и са својом историјом.

"Хиландар је наша не само историја, Хиландар је наша и култура, наш највећи духовни центар, био и остаће за свагда", истакао је патријарх.

Радује и вест да се упоредо са обновом манастира Хиландара увећава и број монаха. Данас их има око 40. Поред бројности братство се и подмлађује. Монашка заједница са сваком новом душом обогаћена је и новим талентима.