Политичко решење у Сирији – крај америчке ере

Све је више позива на политичко решење у Сирији која је скоро пет година у крвавим сукобима. Међутим, они су махом контрадикторни јер Европа не може да се договори да ли би сиријски председник Башар ел Асад требало да остане на власти.

Русија је у међувремену већ заузела офанзивну политику по питању борбе против терориста ушавши у сукоб са ИД на територији Сирије, а њихови кораци се свакодневно координишу између руског и америчког Министарства одбране како би се избегли могући сукоби, наводи портал whattheysayaboutusa.com.

Истовремено, све више се назире идеја да се продужи живот председника Башара ел Асада са једне стране, а све мање се чују позиви на суђење Асаду за злочине над сиријским народом. Када је реч о изјавама које долазе из САД, оне делују стидљиво и слабашно, може се рећи чак и кукавички али и конспиративно.

Када је реч о Америци, са једне стране, она није пружила адекватну подршку борцима Асадове опозиције и није их снабдела одговарајућим наоружањем како би се супротставили снажној руској авијацији. Са друге стране, САД су потписале нуклеарни споразум са Ираном што је довело до деблокаде иранске имовине. То је све резултирало тиме да Русија склопи уговор о продаји наоружања Ирану у вредности од 21 милијарде долара.

Оно што је Америка успела да оствари за време мандата тренутног државног секретара САД Џона Керија, који је уједно и најслабији државни секретар у односу на све претходнике, јесте да одржи кризу, а као доказ томе су мноштво нерешених конфликата — Авганистан, Ирак, Украјина, Палестина, Јемен.

Политику америчке администрације и председника Барака Обаме, коју свет није схватио озбиљно, руски председник Владимир Путин успео је вешто да преокрене у преиспитивање потеза НАТО-а. Он је, наиме, од санкција против Русије успео да направи снажну коалицију са Ираном, Хезболахом али и сиријским председником Асадом.

Поред тога, Путин је успео да попуни празнину која је створена ширењем америчког хаоса у арапском свету, као и да ојача позицију Русије у евентуалним предстојећим кризама које прете јужној руској граници.

На Генералној скупштини Уједињених нација одјекнули су говори многих светских лидера, међутим тамо нису били присутни председници Сирије и Палестине. Стиче се слика да је свет до те мере лицемеран да не жели да чује патњу људи који тамо живе већ се искључиво залаже за сопствене интересе.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут