Европа се уморила?

Хрватска је успешно завршила процес реформи неопходних за чланство у ЕУ. Ово је у интервјуу за аустријски Ди Прес изјавила европски комесар за питања правосуђа Вивиан Рединг. Назвавши реформе дугорочним и неповратним, она је препоручила да се подведе црта под преговоре о ступању земље у ЕУ већ до јуна ове године. Експерти на разне начине оцењују перспективе чланства Хрватске у ЕУ, као и проблеме даљег проширења европског клуба.

Како резимира Ди Прес поводом изјаве Вивиан Рединг, сада на путу Хрватске у ЕУ стоји главна баријера. Реч је у првом реду о довођењу система правосуђа и правног поретка у овој земљи у склад са европским стандардима. Лист назива престојећи пријем хрватске политчким балзамом на ране ЕУ, својеврсним контрапунктом у односу на застој који се дешавао у последње време. По речима издања, политика Европе, као и економија, има потребу за сталним прогресом и растом. ЕУ је попут бицикла који треба да се креће да не би пао. Данас, пише лист, овај бицикл се скоро зауставио и свалио на бок.

Скептичка расположења поводом актуелног стања ствари у сфери европских интеграција изражавају коментатори и експерти и на страницама других издања. Узроке за то што се овај процес у неко време помало зауставио они виде пре свега у кризним појавама у зонама Шенгена и евра. Немачки Ди Велт, рецимо, сматра да ступање Хрватсек у ЕУ може да буде доведено у питање због става неких чланова ЕУ. Првим међу њима она назива Француску, која се опекла на проблему миграната. Јелисејска палата уочи председничких избора уопште не би хтела да добије још једну главобољу, пише лист. Издање наводи даље речи посланика Европског парламента из Немачке Мартина Шуљца о томе да Хрватску можда и треба примити у ЕУ, али она треба да постане последња на списку новајлија ЕУ.

Још мрачнију слику представља немачки Франкфуртер Алгемајне Цајтунг. Људи нису глупаци, отровно примећује лист. Они виде да се ЕУ прилично уморила. Као ремонтна радионица за идеалистичку али неуспешну европску политику ЕУ нема будућности. Можда је врхунац интерграције већ превладан. Са тачке гледишта Сергеја Уткина, шефа сектора за евроинтеграцију Института за светску економију и међународне односе, проблем са пријемом Хрватске и са даљим проширењем ЕУ заиста постоји. Али он је решив.

Хрватска има велике шансе, говори експерт. Земља је невелика по броју становника и није сиромашна по могућностима развоја, везаним, на пример, за туризам. Очекивати одатле масовни одлазак у друге земље ЕУ не треба. А што се тиче прилично акутних проблема који се разматрају, не мислим да они имају стратешки карактер. Једноставно они избијају на прве странице у црно-белом кључу. Уопште, сада вероватно није најбољи тренутак да се популарише европска интеграција. Али у крајњој линији на Балкану процес проширења ће бити завршен. Наравно, то ће трајати дужне него у случају Хрватске.