Грчка мења коња

Превремени парламентарни избори у Грчкој биће одржани 19. фебруара. О томе су се договориле две водеће партије земље – владајућа партија левог центра ПАСОК и опозициона партија десног центра Нова демократија. До тада ће земљом владати коалициона влада. Али на њеном челу неће више бити Георгиос Папандреу, чија оставка је била један од услова међупартијског компромиса.

Смена премијера је корак пре индикативан, него реално неопходан. То може да ублажи неку социјалну напетост – и не више од тога. Много је важније какав став ће заузети нова влада, сматра водећи аналитичар агенције Финмаркет Андреј Лусников.

Сада ситуација у врло малом степену зависи од тога ко стоји на челу владе. И то што Папандреу одлази, по мени, мало ће утицати на реални карактер дешавања око грчког дуга. Добро би било када би у новој грчкој влади било формирано уверење да је неопходно користити међународну помоћ и при томе смањивати неке трошкове, између осталог социјалне. То је један сценарио развоја догађаја. Други сценарио је онај при коме Грчка не добија помоћ. У таквом случају може да настане ефекат ескалације кризе у другим земљама зоне евра. Тога се плаше и инвеститори и лидери водећих европских земаља.

У принципу, на преговорима о формирању коалиционе владе опозиција је обећала да ће подржати план изласка Грчке из кризе, усаглашен са ЕУ. Овај став власти ће морати да потврде хитно – нема времена за колебање. Јер од банкротства земљу ће заштитити само кредити ЕУ и ММФ. Ипак нова транша је задржана док кредитори не добију јасан сигнал о даљим дејствима Грчке. Говори експерт Европског института РАН, економиста Владислав Белов.

Нема алтернативе. Ако до децембра не буде понуђен пакет мера буџетске штедње, финансијски систем Грчке ће се срушити. Неће бити чиме да се плати дуг. Биће реално банкротство. За то нико није заинтересован. У крајњој линији дискусије провоциране изјавом Папандреуа о референдуму показале су да политичке снаге имају довољно здраве памети ради консолидације својих напора за извођење Грчке из кризе путем реформи. Новост је позитивна не толико за Грчку, колико за зону евра и ММФ. Управо овде је била напета ситуација после предлога о референдуму, који би могао да се заврши негативним резултатом и фактичким иступањем Грчке из зоне евра.

Нико не сумња да строге реформе неће донети влади популарност у народу. Социјални протести и штрајкови ће се наставити. Број незапослених ће се увећати. Како свести негативан однос становништва према реформама на минимум и при томе убедити ЕУ да су довољне предузете мере, решаваће нови премијер и министри Грчке. Своје таленте, не толико економске, колико дипломатске, они ће морати да примене већ наредних сати. У понедељак у Бриселу министар финансија Грчке Евангелос Венизелос, чије је име на списку могућих нових премијера, говориће представницима еврогрупе како Атина намерава да уштеди.