Криза у ЕУ: незапосленост

Пре пар дана је главни град Каталоније постао зона посебне пажње политичара и бизнисмена, новинара и полиције. Шпанија је чак укинула од 28. априла до 4. маја деловање Шенгенског споразума о слободном кретању грађана у оквиру ЕУ. Према званичним изворима, безбедност учесника  седнице  Савета управника Европске Централне банке, одржане у том граду, обезбеђивало је 8 хиљада представника специјалних ресора.

Руководство ЕЦБ заједно с премијером Шпаније Мариано Рахојем размотрило је мере, које предлаже његова влада ради даљег спровођења структуралних реформи и смањења дефицита државног буџета на 5,3 одсто бруто-домаћег производа. Иначе, у Барселони су се решавала питања брзе стабилизације економије и финансија у зони евра. Председник ЕЦБ Марио Драги је био пун оптимизма, изјавивши да до краја 2012. гдине треба, између осталог, очекивати неку стабилизацију економске активности. Додуше, он је истакао један битан  детљ: ова прогноза може а да се не оправда у вези са напетошћу на кредитним тржиштима, као и услед високог степена незапосљености, која у Шпанији обара све рекорде. Шеф ЕЦБ је позвао све учеснике на већу еластичност и једнакост на тржишту рада.

Коментар директора Института глобализације и социјалних покрета у Москви Бориса Кагарлицког. Он сматра да ликвидација дисбаланса на тржишту рада, која је резултирала незапосљеношћу, нарочито  међу младима, вреди невероватне напоре, пре свега због огромне разлике у развоју европских земаља и  погрешности у савременој фази модела тог развоја, за који су се оне определиле. Иначе, Европа преживљава системску кризу. Ево шта каже наш експерт.

Безусловно, неолиберални модел, кога се придржавају европске владе, а, свакако, и у САД-у иначе и у латиноамеричким земљама, а чак и у Русији, уз све разлике и напомене, исцрпљен је, јер су његова основа смањење социјалних трошкова и тежња да се сведу на минимум трошкови за рад. При томе, мада је то парадоксално демонстрира се покушај да се одржи животни стандард, главно је да је све ово било важно за владајуће елите  само ради очувања потрошачке потражње, која је основа овог модела. Услед тога је настао колапс у систему, - убеђен је Борис Кагарлицки. -  Огромна кредитна маса се свуда базира на гротескним пирамидама. Међутим, то су пре других схватитили у земљама Латинске Америке једно 10 година раније… у покушају да се отарасе диктата Вашингтона, који је наметнуо неолибарални модел. Међутим, у том моделу постоји и још један озбиљан проблем. Све политичке снаге катастрофално губе поверење у друштву, између осталих и левичари. Примера има чак и превише. Лидирајуће странке се обарају. Ради примера можемо да наведемо раст  снага националиста у Европи.

Међутим, постоји нада да ће доћи нове снаге, лидери и настати нове идеје друштвеног развоја. Европа, читав свет су у очекивању тога, - истакао је директор Института глобализације и социјалних покрета у Москви Борис Кагарлицки.