Пророчка мисао Милоша Црњанског

Књижевни четвртак Народне библиотеке овога пута био је посвећен делу опуса Милоша Црњанског који се односи на коментаре и осврте о „србском питању“ унутар заједнице са Хрватима и Словенцима, коју је писац сматрао штетном по идентитет, културу и традицију Срба.

Данашње генерације, упућене у српску књижевност или не, у сваком случају Црњанског сматрају неприкосновеним узором и писцем који је, у свим жанровима, био најбољи. Међутим, његова горка прошлост, изазвана је тиме што је између фашизма и комунизма пре могао да одбрани оно прво, те је уследио неминовни прогон и покушај затирања једног од највећих имена српске књижевности.

Иако оптуживан за национализам фашистичког смера, Црњански је својим делима доказао да се може, истовремено, бити и космополита и Србин. Ту синтезу универзалних људских вредности и јаког националног поноса, оставио је као наук који треба поштовати, сматра Мило Ломпар, професор Филолошког факултета и директор задужбине Милоша Црњанског: Његове „Сеобе“ су наш „Рат и мир“. Његова дела јасно доказују ширину његовог погледа на свет. Како се онда догодило да један писац који има тако разуђену клавијатуру осећања, да један уметник који оркестрира најразличитијим звуковима у прози, који успева да магистралност националне судбине изрази као универзалну магистралност буде – „најгори од свих могућих људи“ ? – пита Ломпар.

Један од могућих одговора на то питање јесте у цитату који се налази у књизи  „ О национализму и србском становишту“: „Све је то лепо и красно, и част свакоме, али оставимо се небулоза. Погледајмо како ствари стоје са чисто србског интереса” . Управо је разматрање тог, србског становишта, полазало у којој мери је на силу склопљена заједница народа била погубна за Србију. Она је само давала, остали су грабили. Она се одрицала, други су присвајали. Док су остали радили искључиво на грађењу усконационалних интереса, Србији се, иако се одрекла славе која је иритирала народе са далеко мањим постигнућима, спочитавао национализам.

Године 1935. , много пре Другог светског рата и настајања СФРЈ, у чланку под називом „До тог мора доћи“ Црњански износи свој став који је готово пророчки. Тек сада схватамо много тога. Црњански је 80 година касније, на тај начин, актуелнији него у време када су његови списи настали. Зато не чуди што се управо на његовим текстовима заснива савремена патриотска политичка мисао – истакао је Бошко Обрадовић, приређивач књиге.

Извор: Наше новине, Смедерево/ Catena Mundi