Канада забринута због присуства Русије на Арктику

Русија и Канада желе да ојачају своје позиције у арктичком региону, а у коме се налази 15 одсто укупних залиха нафте и 30 одсто свих светских залиха нафтног гаса.

Русија је активирала стару совјетску базу у Новосибирском архипелагу, те је ојачала ледоломцима и ратним бродовима и претворила у снажно обрамбено подручје којим патролира флота нуклеарних подморница.

Односи на релацији Москва – Отава захладили су још прошлог лета када је Канада наредила својој авијацији да прати руске бомбардера које су, наводно, дошли близу канадског ваздушног простора.

Канадски министар спољних послова Џон Берд, поднио је оставку збох раскола са премијером Стивеном Харпером око политике према Русији.

Канада изражава дубоку забринутост због ширења руског утицаја у арктичком појасу и спремна је на радикалније мере, ако Русија настави да се шири на арктичком подручју. 

Премијер Канаде,  Харпер, наводи да је руско понашање на Арктику "мање агресивно него у усточној Европи".

Иако Русија делује унутар међународних правила, Харпер је нагласио како се на понашање Русије неће гледати равнодушено.

Русија је још 2001. године у УН објаснила и доставила доказе да је са Арктиком повезана епиконтиненталним појасом, док је Канада своје претензије аргументовала на исти начин. 

Сергеј Лавров је раније саопштио да кључну улогу у арктичккој регији треба да преузме Арктичко веће, чије су чланице Русија, Канада, САД, Данска и Норвешка.