Забиљежен феномен- Сусрет Сунца и сјеверне свјетлости

- Све што нам недостаје је пхесма анђела - написао је Вилмор у коментару снимка који је направио из Међународне свемирске станице. Камера прати аурору бореалис или сјеверну свјетлост и биљежи тренутак када „излазеће сунце додирује аурору“.

Видео је снимљен изнад Вирџиније, Делавера, Њу Џерсија, Њујорка и Масачусетса, након чега је убрзан и постован на интернету.


Сјеверна свјетлост је популарни назив за аурору бореалис, разнобојни свјетлосни спектакл изазван сударом наелектрисаних честица Сунца које улазе у Земљину атмосферу. Аурора је један од ефеката енергетских честица које Сунце емитује било у виду константног струјања (тзв. соларни вјетрови), било приликом великих ерупција познатих као коронални избачаји масе или короналне експлозије.

Након путовања ка Земљи, које траје два-три дана, соларне честице и магнетна поља изазивају ослобађање честица већ заробљених у близини Земље. Ово изазива реакције у горњој атмосфери, у којој молекули кисеоника и азота емитују свјетлост.

Због јаке ерупције на Сунцу која је изазвала ову аурору у појединим дијеловима Земље током викенда је дошло до прекида радио-комуникација.

Обична сјеверна свјетлост најбоље се види близу Сјеверног пола, нпр. у Исланду или Норвешкој. На јужној Земљиној хемисфери позната је као аурора аустралис.

Ведре зимске ноћи су по правилу погодније за осматрање неба, јер тада има мање испарења у ваздуху. Боја сјеверне свјетлости зависи од тога који гас производе електрони: кисеоник или азот, али и од брзине кретања електрона.

Као и Земља, свака планета са магнетним пољем и амтмосфером, међу којима су и Јупитер, Сатурн и Уран, требало би да има ауроре.