ОДИГРАНА ПРЕДСTАВА "181"

 Дубравка Николић, режисер представе и вођа Градског позоришта, рекла је синоћ да ово представља сјећање на оне који су страдали прије 20 година "кроз један лирски, драмски и епски круг". 
"Мислимо да је ћутање о злочину исто као и злочин. Врло мало људи зна за злочин који се десио у Мркоњићу, за урбицид и геноцид. Док сам радила представу најстрашније ми је било кад сам прелиставала обдукционе листове. И мени и глумцима било је веома тешко радити јер смо откривали многе ствари за које нисмо знали", рекла је Николићева. 

Она је истакла да је у договору са Кајтезовом извршила одређене измјене. 

"У договору са аутором, неке дијелове текста смо задржали, неке додали. Додали смо такозване лирске, епске и драмске кругове. За само позориште је изазов правити лирску драму. Дужност умјетности је да прича о ономе што се десило", навела је Николићева. 

Мирјана Кајтез рекла је да је поему написала кад се вратила из избјеглиштва 1996. године, истичући да је у почетку хтјела да напише нешто што описује послијератну ситуацију у граду.

"Tе прљаве улице, паљевине - то је у почетку била тема... Међутим, никако није било могуће заобићи масовну гробницу која је затечена и гдје је идентификован 181 човјек, тако да се то увукло у моје списе, записе. На крају се комплетна поема претварала у причу о том дешавању, а не о изгледу у граду. Ипак је то надвладало", нагласила је Кајтезова.