Аномална жега лети 2010. норма 2070. године

Температура у Москви већ у току више од 10 дана обара историјске рекорде. Аномална жега и суша овог лета могле би да постану норма 2070. године.Такву је прогнозу дао руководилац Климатског програма Светског фонда дивље природе у Русији Алексеј Кокорин.

Главна аномалност се састоји у трајности. Рекордни период жеге је раније износио 3 недеље. То се десило 1936. године, али се никада није дешавало да би жега трајала више од месеца дана, - истиче члан комисие за еколошке проблеме УНЕСКО-а Владимир Грачов.

Аномална жега у великом делу Русије и неким другим регионима забрињава са гледишта њене дуготрајности. И раније је била жега, жега  стално  постоји у Сахари, у Централној Азији, али је то тамо уобичајено. Међутим, дуготрајна жега тамо где она није карактеристична, изазива одређену бојазан. Зато настају разноразне прогнозе.

Према проценама после невиђене жеге у Француској 2003. године, када је умрло више од хиљаду људи, кроз неколико деценија ће жега постати  уобичајена, ако човечанство не уложи напоре за смањивање емисија  у атмосферу гасова који изазивају ефекат стакленика. Стручњаци  Светског фонда дивље природе пружају људима 60 година ради решења тог проблема, али истичу да би такве појаве могле постати нормалне и раније.

Свакако, у Русији много причају о глобалном отопљавању. Ноћу је температура 30 степени, дању – 40 степени – и све то траје више од месец дана. Додуше, за сада није познато  ко је крив за отопљавање – човек са емисијама угљендиоксида или космос са искривљеном Земаљском осовином. Чак и са угљендиоксидом није све јасно. има га све више – то је чињеница. Међутим, једни сматрају да је он резултат сагоревања горива, други сматрају да је он последица отопљавања, да се он ослобађа из светског океана.

Неки малограђани сматрају да је глобално отопљавање, рецимо, у северним регионима Русије, позитивна ствар. Међутим, треба да се схвати да је реч о катаклизми која обухвата «хистерије» природе у виду урагана, града с кишом, чак и леденог ветра. Очекивано отопљавање неће поклонити суптропску климу, већ ће учинити зиме нестабилним: оне ће бити  или лапаве, или веома хладне. Од тога ће страдати усеви, суше и поплаве  ће се смењивати, жега ће резултирати инфекцијама попут маларије.

Вероватно  би могле да спасу од хаоса у природи мере  које предлажу и Гринпис, и Светски фонд дивље природе. Наиме: од контроле емисија у атмосферу све до  једноставних система иригације. Сеча шума мора да се третира као акција која потенцијално води глади и смрти људи, зато треба да се она кажњава на одговараући начин. Шуме Русије су природни спас за реке,  реке могу да помогну у борби против суше. Природа очито демонстрира човеку своје незадовољство, то се више не сме игнорисати.