Глас који је Хитлер највише мрзео

Јуриј Левитан, син кројача и домаћице, по завршетку деветог разреда долази из Владимира у Москву са жељом да се бави глумом и постане велики уметник. Пошто на Позоришни институт није примљен због провинцијалног нагласка, уписује се на групу за спикере, коју је водио познати глумац Василиј Качалов. 

Даљи животни пут 19-годишњег спикера-почетника ускоро је био дефинитивно одређен. У јануару 1934, када је преко радија чуо Јуријев глас, Стаљин је телефонирао председнику Радијског комитета и затражио да убудуће тај спикер преко радија чита његове говоре. Тако је стажиста Јуриј Левитан, захваљујући изражајности и реткој боји гласа, постао главни спикер Совјетског Савеза. 

„Пажња! Говори Москва!”

У рано јутро 22. јуна 1941. телефон у Радијском комитету је непрестано звонио. Дописници из Кијева и Минска су извештавали о неочекиваном нападу фашистичке Немачке. Мада се Москва прибојавала провокација, Јуриј Левитана је за сваки случај позван да дође на радно место. Ускоро је курир из Кремља донео коверат у коме су на папиру била исписана само два реда. Јуриј је прочитао најаву: „Данас у подне биће објављено важно саопштење владе Совјетског Савеза”.

„Пажња! Говори Москва! Грађани Совјетског Савеза! Преносимо саопштење совјетске владе. Данас у четири сата ујутру, без претходних захтева од Совјетског Савеза и без објаве рата, немачка војска је напала нашу земљу”, објавио је Јуриј Левитан.

Речи „Говори Москва” Левитан је од јесени 1941. изговарао налазећи се у Свердловску. Седиште радија је премештено пошто су сви радио-репетитори у Подмосковљу морали да буду демонтирани, јер су их Немци користили као оријентире приликом бомбардовања града. Наредбе врховног команданта и обавештења совјетског Информбироа Левитан је добијао телефоном из Москве. У марту 1943. године он одлази у Кујбишев, где је претходно већ био смештен Радијски комитет. Међутим, грађани Совјетског Савеза су до краја рата веровали да је Левитан све време у Москви. Информација да је Јуриј Левитан током рата био премештен у Свердловск обелодањена је тек четврт века касније.

Јуриј је 9. маја 1945. позван у Кремљ, где је добио текст саопштења врховног команданта о победи над фашистичком Немачком. Имао је свега 35 минута да се врати у студио и прочита радосну вест. На повратку у студио морао је да пређе преко Црвеног трга који је био препун људи. Левитанов пријатељ, публициста Јуриј Белкин у својим забелешкама наводи његова сећања за тај дан: „Другови – викао сам – Пустите нас да прођемо, журимо на посао!” Људи су на то одговарали: „Ма какав посао, сада ће Левитан преко радија да прочита саопштење о победи. Станите ту и слушајте!” Левитан је морао хитно да се врати у Кремљ, који је имао своју радио-станицу. У 21:55 отворио је запечаћени коверат и прочитао: „Говори Москва! Фашистичка Немачка је уништена и побеђена!”

Током рата, од 1941. до 1945, чувени спикер је прочитао 2000 обавештења совјетског Информбироа. Тада радио-емисије нису снимане, па је 1950-их година Јуриј Борисович замољен да поново прочита део тих саопштења, и то је снимљено на магнетофонску траку и сачувано.

Не могу да изневерим народ

Левитан је прве срчане тегобе осетио 1945, док је преко радија читао податке о концентрационом логору Аушвиц. Умро је од инфаркта 40 година касније, у 83. години, за време прославе годишњице Курске битке у Прохоровки. Током свог радног века, поред бројних извештаја из Великог отаџбинског рата, главни спикер свих радио-станица Совјетског Савеза прочитао је још много саопштења владе и репортажа са Црвеног трга, а извештавао је и о лету Јурија Гагарина у космос. Пред одлазак у Прохоровку Јуриј Левитан се пријатељима пожалио на бол у грудима, али је на све њихове молбе да не креће на пут лаконски одговарао: „Не могу да изневерим народ. Сви ме очекују”. 

Олга Белењицка,
Руска реч