Пет година у затвору, деценију у немилости

Оптужен да је бранио своју заклету отаџбину, Мирослав Радић (56) недужан је утамничен у Схевенингену 1.622 дана и био ослобођен, али после тих непуних пет година још десет се потуца по србским судовима, са све мање наде да ће му неко бар рећи: извините што сте робијали.

Капетан је у јесен 1991. командовао једном четом Прве гардијске моторизоване бригаде Војске ЈНА на ратишту у Вуковару и убрзо (1995) постао хашки оптуженик под наводом да је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, починио злочине против човечности и кршио законе и обичаје ратовања. На захтев Тужилаштва Међународног кривичног трибунала, 21. априла 2003. у Београду смештен је у притвор Окружног суда, одакле је 17. маја те године предат потери из Хага.

Претресно веће МКТ-а, којем је председавао Кевин Паркер из Аустралије, као првостепено, септембра 2007. осудило је Мркшића на 20, а Шљиванчанина на пет година затвора, док је Радић ослобођен сваке одговорности („Није крив ни по једној тачки оптужнице”, објавио је судија). Тужилац Карла дел Понте није се жалила на ту одлуку иако је претходно на претресу захтевала доживотну робију за капетана прве класе, и Тужилаштво МКТ-а, на тај начин, признало је своју грешку. Из притвора у Холандији пуштен је 28. септембра 2007. и првим авионом послат у Србију.

Гвозден Оташевић,
Политика